ЏУБЕ
ЏУБЕ (тур. cübbe, cüppe; арап. gubba – горња одећа или одора, мантија муслиманских свештеника), одевни предмет најчешће од чоје (чохе) и кадифе, од интензивно црвене до тамнољубичасте боје, памучне или свилене поставе, често живих цветних дезена. Распрострањено широм Османског царства, Блиског истока и Африке, у српској грађанској ношњи појављује се у 19. в. преко Скадра и Призрена, у Пећи, Скопској Црној Гори, Врању, Пироту, око Тимока итд. Код српског становништва џ. се првобитно појавило у одевању мушкараца, да би у другачијем кроју временом стекло популарност у женском грађанском костиму 19. в. Као део женске грађанске свечане ношње, џ. је прслук дужине до испод колена, отворен целом дужином, таласастог задњег дела, скупоцене занатске израде богато украшен везом од златне и сребрне нити и гајтанима. Припада централнобалканском типу ношње за који су карактеристичне елегантне издужене форме. Најрепрезентативнији облик у српској ношњи развио се у Призрену средином 19. в. У мушкој употреби џ. је кројено из равног комада целе ширине тканине, без украјања, с рукавима под правим углом и проширењима која се постижу убацивањем клинова. Женско џ. је сведеног предњег дела, кројено у струк, с леђним делом који пада у богатим наборима. Дуж леђа пружа се трапезаст клин, сведен при доњој ивици и обезбеђује да тканина равномерно пада. Постоји и варијанта са рукавима који су целом дужином разрезани и слободни. Носили су га припадници свих етничких заједница и конфесионалних група (православци, католици и муслимани). Облик који развија српска православна заједница има снажно етничко и статусно обележје. У Скадру се развила и кратка варијанта џ. црне боје названа скадарски изузетак. У Србији се данас џ. може срести у употреби код свештених лица, као део ношње имама, хоџа и шеиха. У ношњи православних свештеника и монаха назив џ. се користи и за краћи капут који се носи преко мантије.
Литература: Hadži-Vasiljević, Jovan. 1932. „Vranjska gradska nošnja ranijih godina“. GEM 7: 6–32; Menković, Mirjana.2009. Skadarsko džube: priča o jednom predmetu i tri kulture. Beograd: Etnografski muzej; Vitković, Milena. 1994. „Prilog proučavanju kostima – džube“, Leskovački zbornik 34: 3–24.
Гордана Благојевић
