ЕНДОГАМИЈА
ЕНДОГАМИЈА (гр. ендон–унутар, гамос–брак), пракса склапања брака унутар једне друштвене заједнице, подразумева скуп правила којима се регулишу брачне и друштвене везе и односи у одређеној породичној, родовској, сродничкој, религијској, етничкој заједници.
Правила избора брачног партнера који се врши у оквиру заједнице којој појединац припада по основу порекла, подразумевају одређене забране у сврху обезбеђивања континуитета друштвене заједнице (род, племе, задруга, село и сл.). Заједница у том смислу представља социјални и/или просторни оквир у којем је избор партнера дозвољен, односно ван којега је забрањен. У случају када село представља тај оквир, избор партнера се врши унутар села, односно допушта се склапање брака између младића и девојке који су из истог села. Тада говоримо о сеоској ендогамији. Овај облик ендогамије је у садашњости ретко заступљен како због учесталости примене правила сродничке егзогамије тако и услед деловања других друштвених и културних фактора.
Сматра се да је антропогеограф Јован Цвијић међу првима указао на појаву ендогамије. на простору Балкана. Његова истраживања су указивала на непосредан утицај географске изолованости, конфесионалне и националне припадности, као и социјалне структуре становништва на учесталост ендогамних бракова.
У домаћој и иностраној етнологији и антропологији, као и у сродним хуманистичким и друштвеним наукама користе се различити термини за означавање брачне заједнице спрам етничке, религијске и националне припадности. Изабрати одређени терминолошки апарат је важно због тога што терминологија омогућава целовитије разумевање појаве или анализираног феномена. Брачна хомогамија је један од термина који се користи за означавање ендогамне брачне заједнице. Употребом термина хомогамија настоји се указати на истоветност у погледу етничке/религијске припадности брачних партнера, те на њихову припадност сличним културним контекстима.
Правила ендогамног склапања брака се у садашњости примењују у оквиру одређене етничке/религијске заједнице. Избор брачног партнера унутар сопствене етничке заједнице се означава као етнички ендогаман брак. Етнолошка и антрополошка, као и социолошка истраживања примене правила избора брачних партнера указују на то да се етнички хомогамни бракови перципирају као пожељни у контексту сагледавања њихове улоге у очувању особености етничког и културног идентитета одређене мањинске или већинске заједнице. Примени ендогамног избора брачног партнера доприносе и одређени стеротипи и предрасуде на основу којих постоји стигматизација мањинске заједнице од стране већинске (већинских) заједница у једном друштвеном оквиру, односно на географском, политичком и културном простору. Следи да мањинске заједнице (верске, етничке) не примењују правило е. при избору брачног партнера само због настојања да се обезбеди континуитет заједнице као носиоца културног наслеђа, већ и због примене правила е. од стране већинске заједнице. Социолошка истраживања праксе избора брачног партнера на простору бивше државе СФРЈ показују да су ендогамни бракови били најзаступљенији код Срба у централној Србији. Статистички подаци указују на то да су хомогамни бракови најзаступљенији на истом простору и у садашњости. Етнолошка и антрополошка, као и социолошка истраживања наводе на закључак да је ендогамна брачна заједница била слабије заступљена у АП Војводини. Слична ситуација је евидентирана у Републици Србији и почетком 21. в. Миграције становништва у 20. и 21. в. наводе се као један од кључних фактора који доприноси слабљењу примене правила забране склапања бракова изван сопстветне етничке заједнице. Уједно постоје примери мањинских заједница које упркос интензивним и бројним миграцијским кретањима изван матичне територије не бележе смањење постотка хомогамних бракова. Учесталост склапања хомогамних бракова унутар једне (мањинске) етничке или верске заједнице најчешће се тумачи као показатељ затворености те заједнице, што није увек оправдано. Стављати знак једнакости између хомогамности и затворености неке заједнице неретко није научно утемељено, на шта нас упућују и етнолошка и социолошка истраживања везе између учесталости хомогамије и степена затворености етничке заједнице. Хомогамија се у том смислу може посматрати као стратегија очувања континуитета етничке, верске, локалне заједнице, без претензија да се таква стратегија препозна као степен затворености заједнице. Стога праксу хомогамног склапања брака није могуће посматрати као реметилачки фактор у процесу креирања друштва у којем се различитости подстичу и толеришу. Досадашња научна истраживања воде закључку да брачна заједница представља институцију од посебног значаја у сваком периоду развоја друштва и државе. Хомогамност се у том смислу може посматрати као једна од стратегија која има посебну улогу и значај како на нивоу појединца, тако и заједнице (брачне, етничке, религијске, локалне) и то спрам историјских, друштвених, економских, политичких и других животних околности.
Е. подразумева обавезу и забрану истовремено: обавезу склапања брака унутар заједнице и забрану склапања брака изван те заједнице (ексогамија). Ексогамија и е. представљају комплементарно правило реципроцитета.
Литература: Filipović, Milenko. 1945. Nesrodnička i predvojena zadruga. Beograd; Pavković, Nikola. 1973. „Zajednica života (na nivou porodice i sela) kao osnova isklјučenja endogamije.“ Etnološki pregled 11: 91–97; Vlahović, Petar. 1978. U vrtlogu života. Prilog istorijskoj i etničkoj antropologiji. Prijepolje; Petrović, Mina. 1997. „Etnički homogeni i etnički heterogeni brakovi u Srbiji.“ Teme, Časopis za društvene nauke XX (3–4): 265–276; Prelić, Mladena. 1999. „Srpsko-mađarski brakovi u Budimpešti i okolini“. Etnografija Srba u Mađarskoj 2: 106–113; Prelić, Mladena. 2014. „Jovan Cvijić i prve decenije formiranja i institucionalizovanje etnologije kao nauke u Srbiji.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU LXII (2): 83–96; Sedmak, Mateja. 2002. Kri in kultura. Etnično mešane zakonske zveze v Slovenski Istri. Koper: Knjižnica Annales Majora; Pavićević, Aleksandra. 2006. Na udaru ideologija: brak, porodica i polni moral u Srbiji u drugoj polovini XX veka. Posebna izdanja knj. 57. Beograd: Etnografski institut SANU; Đorđević Crnobrnja, Jadranka. 2020. Nismo prekidali sa Gorom. Etnicitet, zajednica i transmigracije Goranaca u Beogradu. Posebna izdanja knj. 93. Beograd: Etnografski institut SANU.
Јадранка Ђорђевић Црнобрња
