ЧЕСНИЦА
ЧЕСНИЦА (честница, веселица, погача), најзначајнији божићни обредни колач који се припрема на Бадњи дан или током преподнева на Божић и у који се обавезно ставља новчић. У основи речи је чест – део; означава срећу или судбину оних који учествују у њеној подели. Бројни обичаји повезани са ч. указују на то да она представља у божићним и новогодишњим празницима најважнији обредни хлеб. Слична је обредним хлебовима код других словенских народа – краваӣ (Бугарска), погача, пита (Бугарска, Македонија), basilopitta (Грчка) и др.
За израду чеснице користи се бело брашно у које се додају со и вода. У старијем облику ч. је била обична (бесквасна) погача припремљена од белог брашна, соли и воде, а понекад и брашна помешаног од сваке врсте жита. Бесквасна ч. порекло води из словенске старине. За припрему ч. се употребљава и кукурузно брашно. Вода са којом се меси ч. треба да буде „неначета“ („божићна“) – вода донета са бунара (извора) рано ујутро, а придавана су јој посебна својства. Домаћица, која меси ч., треба да је обредно чиста и за ту прилику посебно одевена а правила су захтевала и да ћути док се процес мешења не заврши. У припремљено тесто домаћица сем новчића ставља и друге симболе: зрно кукуруза, грашку пасуља, ивер, комадиће вуне, симболе за разну стоку, босиљак и др. Припремљено тесто у новијем облику развлачи се у танке листове који се слажу у тепсију (округлу/четвртасту) и потом пеку. У слагану ч. се додају млевени ораси и суво грожђе; у старијој варијанти је „чиста“, без додатака. У народу је тесту ч. придавана нарочита магијска снага (моћ). Очекивало се да делује на плодност што потврђује и обичај да домаћица после мешења ч. са тестом на рукама иде у воћњак и тресе воћке да боље роде. Значајна улога је придавана и меду којим је ч. мазана; као са тестом понављан је исти поступак са медом и воћкама.
Ако је у облику погаче, ч. се ломи, а сече се ножем ако је израђена од слаганих кора. Када се кида (ломи) онда је сви укућани држе рукама и окрећу укруг а потом заједнички откидају по парче. Сечење ножем је новија појава и њега најчешће обавља домаћин тако што свако одсечено парче намењује: Богу, сваком укућанину понаособ и по старешинству, кући, полаженику, путнику, здрављу, стоци, покојницима и др. Комад који ломљењем (сечењем) припадне неком од укућана представља не нечији свесни избор већ случајност, силу судбине. Ч. се дели пред ручак или пре него што се изнесе печеница на сто. Када је подељена, сваки од укућана у свом парчету проналази одређени симбол који му указује у којој врсти посла ће у наступајућој години бити најуспешнији. Пронаћи новчић у ч. значи срећу током читаве наступајуће године. Домаћин или домаћица су у многим крајевима откупљивали новчић из ч. од онога ко га је пронашао или су му заузврат давали неки поклон (чарапе или пешкир). Од ч. је свако од укућана морао да проба да би се њена животворна снага и моћ пренеле и на њих. Од окрајака од теста који су остајали при развлачењу кора за ч., меси се посебан колач округлог облика и рупом у средини – кравај или копито. Носи се у шталу при полажењу стоке и ломи преко крављег рога, потом се даје стоци да га поједе.
Комад ч. се на Божић оставља непоједен до Нове године (Светог Василија, Малог Божића) и Крстовдана да се тада поједе. Ч. је обредни колач чија припрема није изобичајена у садашњем времену.
Литература: Bosić, Mila. 1996. Godišnji običaji Srba u Vojvodini. Novi Sad: Vojvođanski muzej, 5764; Jovanović, Bojan. 2010. „Obedni i obredni hleb“. Tradicionalna estetska kultura: hleb. Pr. Dragan Žunić, 97‒106. Niš: Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu; Kulišić, Špiro, Petar Ž. Petrović & Nikola Pantelić. 1970. Srpski mitološki rečnik. Beograd: Nolit, 302‒304; Red. Ljubinko Radenković & Svetlana M. Tolstoj. 2001. Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik termina. Zepter book world, 577‒578.
Милина Ивановић Баришић
