АЛТЕРНАТИВНЕ РЕЛИГИЈЕ
АЛТЕРНАТИВНЕ РЕЛИГИЈЕ, модерне религијске и духовне групе и покрети који су се развили мимо традиционалних религија и њихових институција или издвајањем из њих. У науци се често користи и термин „нови религијски покрети“, који је 1970-их почео да замењује раније коришћене, предрасудама оптерећене термине „култ“ и „секта“. Појму а.р. сродан је појам њу ејџ, који има шире значење јер обухвата и концепте који нису нужно религијске природе, попут самоусавршавања, исцељивања, прорицања и сл. Упркос вишедеценијским интердисциплинарним истраживањима а.р. с позиција антропологије, социологије, студија религије, психологије и др., у науци не постоје јасни и општеприхваћени критеријуми за њихово дефинисање. Услед њихове бројности, разноврсности и великих међусобних разлика, не могу се недвосмислено одредити карактеристике које би свима биле заједничке. Процењује се да у свету постоји више десетина хиљада нових религијских покрета и да тај број стално расте. Групе се неретко састоје од свега неколико чланова, док поједини покрети, попут Јеховиних сведока, броје и више милиона следбеника.
У погледу термина „нови религијски покрети“, у науци се воде расправе око питања шта тачно означава епитет „нови“. Поједини научници као временску границу предлажу шесту деценију 20. в., када долази до развоја контракултурних покрета на Западу и до експанзије а.р. Тада настају покрети и организације као што су сајентологија, Вика и јужнокорејска Црква уједињења. Други истичу да је развој а.р. почео знатно раније, као што показује пример Цркве Исуса Христа светаца последњих дана (Мормонске цркве), основане 1830. Најзад, у земљама некадашњег комунистичког блока процват а.р. уследио је тек у деветој и десетој деценији 20. в. с попуштањем идеолошких стега.
Ни термин „алтернативни“ не даје прецизно одређење овог социокултурног феномена. Он сугерише да су нови религијски покрети алтернатива традиционалним, моноконфесионалним верским организацијама, али у већини савремених друштава, која карактеришу процеси секуларизације, глобализације и религијског плурализма, такве бинарне опозиције поједностављују стварну слику. Ни раскид с постојећим верским традицијама не може се узети као одређујуће својство а.р. јер многе нове верске групе, попут покрета ISKCON (Харе Кришна), управо инсистирају на континуитету религијске традиције. Осим тога, у бројним културама изван главних области аврамских религија, попут култура индијског потконтинента, верски плурализам је вековима био интегралан део религијског живота.
Упркос тешкоћама у постављању прецизне дефиниције, могуће је указати на опште околности у којима су се а.р. развијале. То су, пре свега, секуларизација и детрадиционализација модерних друштава, у којима су традиционалне верске заједнице губиле доминантан положај. Процес глобализације довео је до интензивне размене религијских идеја и образаца, што резултује великим бројем а.р. заснованих на хиндуистичкој и другим азијским традицијама (нпр. Трансцендентална медитација или покрет Фалун Гонг), као и верских покрета хибридног, синкретистичког карактера (растафаријанство или покрет Санто Даиме). Развој науке утицао је на то да многе а.р. усвоје одређене научне или псеудонаучне концепте (сајентологија и тзв. НЛО-религија). Најзад, великом броју а.р. заједничко је и то што су изазвале оштре реакције и традиционалних верских заједница и других друштвених група, услед чега се, нарочито од 1970-их, развијају бројни антикулт покрети и а.р. стигматизују као деструктивни култови и секте.
Варијације међу религијским групама су значајне. Различите групе баштине хришћанске, хиндуистичке, будистичке, паганске, нативне, окултне и многе друге елементе. Поједине а.р. заснивају своја учења на властитим тумачењима постојећих верских традиција и светих списа (Библија, Веде итд.), друге се заснивају на аутохтоном ауторитету духовног вође без посебне текстуалне основе (нпр. Моханђијев покрет), док неке инаугуришу сопствене свете списе (попут Мормонове књиге Џозефа Смита или Науке и здравља с кључем за свете списе Мери Бејкер Еди, светог списа Хришћанске науке). Многе а.р. заснивају се на личним откровењима својих оснивача, премда тај аспект није изражен код свих. Велике су разлике и у стабилности структуре тих покрета и организација: многе западају у кризу, цепају се или гасе после смрти харизматичног оснивача, док је код других пренос духовног вођства чвршће институционализован и самим тим стабилнији. Унутар исте религијске групе често се запажају регионалне варијације. Све те околности усложњавају разумевање а.р., премда нема сумње да се ради о јасно препознатљивом глобалном феномену који сведочи о новим правцима развоја религијске мисли.
Литература: Barker, Eileen, Margit Warburg, ed. 1998. New Religions and New Religiosity. Aarhus: Aarhus Universitsforlag; Bromley, David G. 2004. “Whither New Religions Studies? Defining and Shaping a New Area of Study”. Nova Religio: The Journal of Alternative and Emergent Religions. 8 (2): 83–97; Chryssides, George D. 2001. Exploring New Religions. London/New York: Continuum; Clarke, Peter B., ed. 2006. Encyclopedia of New Religious Movements. London/New York: Routledge; Dawson, Lorne D., ed. 2003. Cults and New Religious Movements. Malden/Oxford/Melbourne/Berlin: Blackwell Publishing; Driedger, Michael, Wolfart, Johannes C. 2018. “Reframing the History of New Religious Movements”. Nova Religio: The Journal of Alternative and Emergent Religions 21 (4): 5–12; Lewis, James R., Jesper Aagaard Petersen, ed. 2005. Controversial New Religions. Oxford/New York: Oxford University Press; Melton, J. Gordon. 2004. “Perspective: Toward a Definition of New Religion.” Nova Religio: The Journal of Alternative and Emergent Religions 8 (1): 73–87; Saliba, John A. 2003. Understanding New Religious Movements. Walnut Creek/Lanham/New York/Oxford: Altamira Press; Sinani, Danijel, Nina Kulenović, Mladen Stajić. 2012. „Nove i alternativne religije u Srbiji – o proučavanju i proučavanima“. Etnoantropološki problemi 7 (2): 511–538; Sinani, Danijel, ur. 2011. Antropologija, religije i alternativne religije: kultura identiteta. Beograd: Srpski genealoški centar.
Ноел Путник
