ГРАФИТИ
ГРАФИТИ, представе на јавним површинама, ликовне и/или лингвистичке, рађене различитим техникама, преносе неку поруку и различите су садржине. Са антрополошког и фолклористичког аспекта г. су жанрови „на међи“, између фолклора и популарне културе, они су врста фолклорних епиграфа, савремене верзије старе традиције писања, цртања и гравирања на јавним површинама. Са социолошког становишта „графитизам“ је једно од средстава комуникације, својеврсно „дописивање“ младих. Као део уличне ликовне уметности, г. представљају сегмент идентитета сваког насељеног места, обавезни су део урбане културе, премда се сматрају и чином вандализма. Они су неформални и неретко нелегални јавни медиј. У Србији г. се појављују 1970-их, а већа присутност постаје видљива током друге половине 1990-их година, од када су усмеренији на политичке теме и, као једноставан и лако видљив начин исказивања бунта, постају актуелнији и у мањим градовима Србије.
Према темама г. се деле на 1. навијачки и националистички – називи и симболи навијачких група, често обојени и у политичком и етничком смислу, понекад преносе поруку и говором мржње. Примери: „Сви на север“, „Ратко Младић“, „Аћиф-ефендија командант“; 2. политички – усмерени на изражавање става према странкама и политичким лидерима. Најчешћи су они са називима политичких странака или њиховим слоганима који настају током изборне кампање. Примери: „СНС“, „За живот Србије“; 3. љубавни – писани спрејом и обичним словима, уз остављање датума када је графит написан, два имена између којих стоје ознаке „&“, „+“, „и“, као и „волим те“ или симбол срца. Примери: „Е + M“, „Марко воли Марију“; 4. потписи – исказују (не)културу писања по зиду, у циљу жеље за остављањем трага од стране младих. Примери: „Алек“, „Hope“, „Traz“, „S. R.“; 5. бунтовнички, шаљиви и остали – написани у стиху, имају друштвено ангажовану поруку, налик су афоризму. Примери: „Зид је графиту најбољи друг“, „Увек испоштујемо сваког госта сролај још један јер никад није доста“; 6. графити локалног типа, упућени одређеним социјалним групама – подршка неком, истицање вредности једне социјалне групе. Примери: „Правда за Бакана“, „THC forever“; 7. графит-мурали – исцртана слика доминира својом ликовном знаковношћу, а додаје јој се и сугестивнија порука у виду исписаног текста. Ови г. се пишу 3D техником и различитим фонтовима – wild style, bubble и др.; 8. графит-мурал рекламе – начин рекламирања новог доба и визуелно примамљив. Некадашњи класични уметнички мурали су уступили место рекламама пред налетом неокапитализма.
У новије време неки г. и графит-мурали подржани су и од стране власти или одређених локалних организација.
Литература: Аndrić, Dragoslav. 1985. Grafiti international. Beograd: Narodna knjiga; Antonijević, Dragana. 2006. „Antropološki pristup modernim oblicima folklorne komunikacije: Grafiti i formulativne SMS i imejl poruke“. U Svakodnevna kultura u postsocijalističkom periodu, Zbornik 22, ur. Dragana Radojičić, 279‒297. Beograd: Etnografski institut SANU; Đorđević, Radomir. 2011. Grad i grafiti. Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet – Kosovska mitorvica, Univerzitet u Prištini; Mršević, Zorica. 2014. Zločini mržnje, govor mržnje i grafiti mržnje – razumevanje povezanosti odgovori na pretnje. Beograd: Kancelarija za ljudska i manjinska prava; Mršević, Zorica. 2015. „Grafiti kao lingua franca globalne kulture“. U Globalizacija i kultura, ur. odbor Veselin Vukotić et al., 198‒203. Beograd: Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka; Prica, Ines. 2001. Omladinska potkultura u Beogradu. Simbolička praksa, Posebna izdanja, knjiga 34. Beograd: Etnografski institut SANU; Turajlić, Adrijana. 2018. „Grafiti ili ulična umetnost“. Kultura 159, 318‒326.
Нина Аксић