ДЕЧЈИ ФОЛКЛОР
ДЕЧЈИ ФОЛКЛОР колективно дечје стваралаштво као начин комуницирања који настаје унутар дечјих заједница на спонтан начин, независно од одраслих, и које деца сама обликују и преносе другој деци кроз простор и време.
У артефакте д.ф. спадају како материјални тако и нематеријални облици дечје културе, који могу бити вербални (дечји вицеви, питалице, песме, приче, брзалице, бројалице, разбрајалице, дечје урбане легенде и сл.), материјални (импровизоване играчке, пиштаљке, инструменти, алатке, скровишта и други простори конструисани током дечје игре), или акционо-моторички, као што су дечје игре с мање или више дефинисаном формом, тј. игре које нису плод јединствене тренутне импровизације, већ су поновљиве пошто су базиране на унапред дефинисаном идејном оквиру и увек имају свој сет правила (жмурке, шуге, царе-царе-господаре, калодонт, различите игре с реквизитима: ластишем, вијачом, лоптом, праћком) и др.
Као и остали фолклорни артефакти, облици д.ф. постоје и преносе се у варијантама које су подложне накнадном обликовању у складу са потребама и афинитетима конкретних дечјих група и контекста у којем их чланови тих група користе. Пошто је д.ф. канал којим дечје заједнице комуницирају међусобно и с околином, он може бити значајан за сагледавање психологије дечјих група као и вредносних, сазнајних, етичких и естетских ставова дечјих заједница.
Термин д.ф. (рус. детский фольклор) први је употребио совјетски етнограф, филолог и фолклориста Георгиј Семјонович Виноградов (Георгий Семёнович Виноградов) почетком двадесетих година прошлог века. Бавећи се проучавањем различитих облика дечјег фолклорног стваралаштва, указивао је на специфичност д.ф. у односу на фолклор одраслих, као и на потребу осмишљавања посебних истраживачких приступа у проучавању д.ф. с обзиром на посебности које одликују дечји језик, дечји смисао за хумор, начин размишљања и перцепцију стварности. Истраживања д.ф. су подстакла у Совјетском Савезу и у савременој Русији развој посебне дисциплине која је у прво време називана дечјом етнографијом (рус. дeтскaя этнография), док се данас користи назив културна антропологија детињства (рус. культурнaя антропология детства). У западним земљама се ова дисциплина такође развијала током 20. в., а назива се антропологија детињства (енг. anthropology of childhood) и студије детињства (енг. childhood studies).
Рад на прикупљању д.ф. започет је током 19. в. упоредо с романтичарским заносом за прикупљање народног стваралаштва и буђењем интересовања педагога за проучавање дечјих игара. Међу значајним сакупљачима тог времена су Игнац Винценц Цингерле (Ignaz Vinzenz Zingerle, 1825‒1892), Јегор Арсенијевич Покровски (Егор Арсеньевич Покровский, 1834‒1895), Алис Берта Гом (Alice Bertha Gomme, 1853‒1938). У домаћим оквирима, д.ф. је био дуго у сенци фолклора одраслих и придаван му је мањи значај. Иако је у налету сакупљања народног стваралаштва које је започео и инспирисао Вук Стефановић Караџић (1787‒1864) забележен значајан број дечјих игара, разбрајалица и песама, а Тихомир Ђорђевић (1868‒1944) започео прва етнолошка истраживања игара, веће научно интересовање за проучавање и сакупљање д.ф. пробудило се тек крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. в., ослањајући се на западне научне узоре у овој области, посебно на брачни пар Ајону и Питера Опија (Iona Opie, 1923‒2017; Peter Opie, 1918‒1982).
Истраживање д.ф. је довело до сазнања да су дечје игре условљене доминантним друштвеним и културним обрасцима и да су одраз културних појава присутних у друштву. То је један од разлога нестанка многих традиционалних дечјих игара о којима имамо етнографске податке из прошлости, или њиховог преобликовања у складу са новим културолошким околностима. Једна од одлика данашњег д.ф. је хибридност настала из утицаја медија и популарне дечје културе на мисаони свет и концептуализацију стварности код савремене деце.
Литература: Виноградов, Георгий. 1922. К изучению народных детских игр у бурят. Иркутск: Отдел Народного Образования Бурят-Монгольской Автономной Области; Виноградов, Георгий. 1925. Детский фольклор... и быт. Иркутск: Этнологическая Секция Восточно-Сибирского Отдела Русского Географического Общества; Ben-Amos, Dan. 1971. “Toward a Definition of Folklore in Context”. The Journal of American Folklore 84 (331): 3‒15; Dundes, Alan. 1969. “The Devolutionary Premise in Folklore Theory”. Journal of the Folklore Institute 6 (Jun, no 1): 5‒19; Dundes, Alan. 1980. Interpreting Folklore. Bloomington: Indiana University Press; Fine, Gary Alan. 1979. “Small Groups and Culture Creation: the Idioculture of Little League Baseball Teams”. American Sociological Review 44 (October): 733‒745; Jakovljević, Tijana. 2009. „Dečije igre kao model folklorne komunikacije“. Etnološka istraživanja 14: 31‒50; Крел, Александар. 2005. „Од етнолошког ка антрополошком приступу проучавања дечјих игара у Србији (Антропологија дечјих игара у Србији)“. У Етнологија и антропологија: стање ствари и перспективе, ур. Драгана Радојичић. Зборник Етнографског института САНУ 21: 273‒279. Београд: Етнографски институт САНУ; Крел, Александар. 2005. Дечје игре. Традиционалне српске такмичарске дечије игре у Товаришеву (Бачка). Београд: Српски генеалошки центар; Trubarac Matić, Đorđina, Aleksandar Krel. 2022. „Korona u školskom dvorištu: dečija igra korona kao oblik folklorne komunikacije“. Etnoantropološki problemi 17 (2): 603‒711.
Ђорђина Трубарац Матић
