ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ
ДРУШТВЕНИ МЕДИЈИ (енгл. social media), представљају низ онлајн платформи које корисницима омогућавају комуникацију и интеракцију, креирање и дељење мултимедијалног садржаја помоћу дигиталних технологија – дигиталних уређаја и интернета.
Д.м. представљају шири појам у односу на друштвене мреже (social networks), са којима се често изједначавају. Оне су само један аспект ширег система д.м. који могу имати различите намене и функције. За разлику од друштвених мрежа, које се првенствено користе у сврхе социјалног повезивања и умрежавања, са д.м. идентификована је шира палета платформи које користе дигиталне уређаје и интернет за креирање, дистрибуцију и презентацију различитих текстуалних, визуелних и аудитивних садржаја, интегришући искуство некада раздвојених медија попут штампе, радија, телефона, фотографије или телевизије у једно. Овај појам реферира на такозвану медијску конвергенцију и међусобно преплитање постојећих, традиционалних медијских облика посредством интернета, односно њихов прелазак у дигитални облик.
Као незаобилазна компонента људског искуства са д.м., интернет је окарактерисан метаплатформом. Када се о интернету говори у савременом контексту, говори се о тзв. интернету друге генерације (Web 2.0), којим је означен прелаз од статичних HTML страница, развијаних почетком 1990-их, ка динамичнијим и интерактивнијим искуствима која данас познајемо. Интернет није само алат или канал за проток информација, већ укључује социокултурна места на којима се одвијају људске интеракције, због чега је окарактерисан друштвеним простором. Фокусиран на могућности колаборације и дељења, овако конструисан интернет, градећи архитектуру партиципације створио је интерактивно, вишесмерно окружење за кориснике, што је омогућило настанак и развој д.м.
Друштвени медији донели су промене у сфери комуникације. За разлику од њених ранијих модела, који су се јављали у облику интерперсоналне, дијадичке комуникације, што подразумева двосмерну размену информација између две или више особа у групи (приватни домен комуникације) или комуникације у оквирима које једна особа шаље поруку групи, служећи се штампом, радијом или телевизијом (јавни домен), развој друштвенијег интернета омогућио је успон тзв. масовне комуникације. Колонизовањем простора између два пола – приватне комуникације лицем у лице и традиционалног јавног емитовања, при чему границе између њих постају флуидније, настаје спектар платформи д.м. које се могу користити за друштвено повезивање, информисање, образовање, рад, активизам, забаву, али и ширење дезинформација, насиље, или угрожавање приватности, због чега захтевају регулацију.
Овако схваћени, д.м. и интернет пружају нове облике моћи, живљи су, интерактивнији, отворенији и засновани на креативнијим принципима у односу на раније облике медија. Као такви, стварајући нове видове људског бивствовања и дејствовања, д.м. имају све видљивију улогу у конструисању света у којем живимо.
Литература: Gavrilović, Ljiljana. 2004. „Etnografija virtuelne realnosti“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 52: 9–16; Gardoso, Gustavo. 2011. “From Mass to Networked Communication”. In Media Perspective in 21st Century, (ed.) Stylianos Papathanassopoulos, 117–136. London: Routledge; Jenkins, Henry & Mark Deuze. 2008. “Editorial. Convergence Culture”. The International Journal of Research into New Media Technologies 14 (1): 5–12; Manovich, Lev. 2001. The Language of New Media. Cambridge: MIT Press; Miller, Daniel et al. 2016. How the World Changed Social Media. London: UCL Press.; Miller, Daniel. 2016. Social media in an English village. London: UCL Press; O’Railly, Tim. 2009. “What is web 2.0? Design patterns and business models for the next generation of software”. O’Reilly Media; Crnobrnja, Stanko. 2014. Novi mediji i društvene mreže. Beograd: FMK; Žakula, Sonja. 2012. „Da li kiborzi sanjaju biomehaničke ovce? Telo i hiperrealnost“. Antropologija 2(12): 43–61.
Соња Радивојевић
