ДЕВОЈАЧКО КОЛО
Девојачко коло изводи се као део свадбеног ритуала, када се девојка одваја од рода. Водила га је будућа млада (која је још девојка у роду) или девојка која је китила сватовски барјак. Као девојачко коло могле су се изводити најпознатије, омиљене игре из конкретног краја (тројанац, повијорац, повозито коло, ретко коло и сл.), или игра коју будућа млада зна. Било је важно да се извођењем поменутих игара простор прелази само „напред“, без обзира на начин њиховог играња у другим приликама, јер се веровало да ће се тиме утицати и на успех брака. Девојачко коло се негде изводи у кругу, а другде је кретање искључиво праволинијско (како би требало да тече и брак).
Ово коло се некада играло у већини југословенских крајева. И данас се изводи у читавој Србији, али много ређе.
Литература: Оливера Васић, Народне игре и забаве у титовоужичком крају, Београд: САНУ – Етнографски институт САНУ, 1990; Desa Đorđević, Narodne igre Šumadije i Pomoravlja, Zagreb: Kulturno-prosvjetni sabor Hrvatske, 1988; Даница и Љубица Јанковић, Народне игре I, Београд: Просвета, 1934.
Оливера Васић
