ИЗБЕГЛИШТВО
ИЗБЕГЛИШТВО, присилно кретање људи преко државних граница. Као облик присилних миграција, и. обухвата кретања свих људи који су приморани да напусте своју домовину услед различитих фактора, и који немају права и обавезе загарантоване држављанством. Политички, друштвени, еколошки и економски фактори су испреплетани у присилним миграцијама како на нивоу индивидуалних биографија тако и на колективном нивоу. И. није само сплет животних околности у миграцији, већ и својеврсно стање искорењеног бивствовања у свету у коме су територијалне границе основни принцип организације друштва.
Изгнанство, измештање, расељавање, прогон, бежање и потрага за склоништем постојали су одувек у људској историји. Категорија избеглице какву данас познајемо успоставља се тек у Европи након Другог светског рата, зато што тада долази до административних процеса њиховог препознавања и збрињавања. Ти процеси су пре свега настајање избегличких кампова и креирање међународне легислативе. Пре него што су избеглице постале уоквирене као хуманитарни проблем, сагледаване су као војни проблем, што је важно са становишта просторног организовања кроз избегличке кампове. Кампови држе избеглице у стању лимба. „Избеглица“ је данас административни статус, бирократска ознака за људе који су успели да докажу „оправдани страх од прогона“ пред надлежним телима, чиме добијају право на међународну заштиту односно азил. Добијање тог административног статуса зависи од способности избеглица да докажу улогу жртве друштвено-политичких околности. Насупрот томе, бројна антрополошка и друга истраживања показала су да избеглице могу бити људи који у том административном смислу нису препознати као избеглице, као и да избеглице нису само пасивне жртве. Имају моћ деловања, чак и кад се сусрећу са екстремним облицима принуде.
Настанак и. као модерног феномена омогућен је међународним поретком територијалних нација-држава. У том поретку, да би неко био пуноправни члан заједнице, мора имати статус грађанина, односно поседовати држављанство одређене нације-државе. Избеглице су неретко људи без држављанства, или људи чије је држављанство доведено у питање, због чега су у потрази за међународном заштитом. Налазе се између територија и одударају од јасно постављених граница националних (и других) припадности. У и. долази до губитка држављанства и многих других губитака: дома, свакодневног живота, професије, језика, достојанства, идентитета, телесног интегритета, породичних и пријатељских веза. Живот се почиње из почетка. Избеглице се морају прилагодити новим местима. Културни расизам, који је узео маха данас у Европи, утиче на то да се избеглице из земаља с већински муслиманском популацијом посматрају као „неприлагодљиве“, па и мање „добродошле“. Избеглице су приморане да докажу своју лојалност „земљи домаћину“ и да се покажу као добри, захвални гости.
Протеривање игра кључну улогу у исцртавању подручја националног идентитета. Због тога је појава избеглица последица многих ратова. Они за које се сматра да не припадају подручјима где се повлаче нове границе бивају протеривани на друго место – оно за које се сматра да му припадају. Такав је био случај са многим избеглицама током сукоба деведесетих година на Балкану. Српске избеглице су деведесетих година пристизале по принципу коетничке миграције, која подразумева да су досељеници исте етничке припадности (нпр. Срби из Хрватске) као становништво у местима пресељења (нпр. Срби у Србији). Многе српске избеглице се и након три деценије живота у Србији суочавају са препрекама и тешко постају пуноправни чланови заједнице. Принуда са којом се људи суочавају у и. је много више од „мотива“ расељавања. Иако постоје структурне околности које производе избеглице, свака избегличка прича је прича за себе.
Литература: Arent, Hana. 2009. „Mi izbeglice“. Prev. Aleksandra Kostić. U Studije o izbeglištvu. Knjiga 2, prir. Ivan Milenković & Predrag Šarčević, 11–27. Beograd: Grupa 484; Ažije, Mišel. 2019. Nove seobe naroda, novi kosmopolitizam. Prev. Olja Petronić. Beograd: Biblioteka XX vek; Malki, Liza H. 2005. „Izbeglice i egzil: Od ‘Studija izbeglištva’ do nacionalnog poretka“. Prev. Slavica Miletić. U Studije o izbeglištvu, prir. Ivan Milenković, 19–78. Beograd: Grupa 484; Petrović, Duško. 2016. Izbjeglištvo u suvremenom svijetu: Od političkoteorijskih utemeljenja do biopolitičkih ishoda. Zagreb: Naklada Ljevak; Petrović, Duško & Drago Župarić-Iljić. 2023. „Izbjeglištvo“. U Balkanska ruta: Pojmovnik europskog režima iregulariziranih migracija na periferiji EU, prir. Marijana Hameršak, Iva Pleše & Tea Škokić, 101–112. Zagreb: Sandorf; Said, Edvard V. 2008. „Razmišljanja o izgnanstvu“. Prev. Predrag Šaponja. Polja 452, 28–37; Stojić Mitrović, Marta. 2020. „Izbeglice (Refugees), Azilanti (Asylum Seekers) and Ilegalni Migranti (Illegal Migrants) in Administrative and Public Discourse in Serbia: An Overview of Concepts in a Diachronic Perspective“. Narodna umjetnost 52 (2): 147–157; Zetter, Roger. 2007. “More Labels, Fewer Refugees: Remaking the Refugee Label in an Era of Globalization”. Journal of Refugee Studies 20 (2): 172–192; Златановић, Сања. 2015. „Методолошки и епистемолошки изазови истраживања коетничких миграција на послератном терену“. Гласник Етнографског института САНУ 63 (3): 537–550.
Теодора Јовановић
