ОДРАСТАЊЕ
ОДРАСТАЊЕ#, сложен процес у животу човека који подразумева транзицију из фазе детињства у одрасло доба, представља уједно и период током којег дете постаје одрасла особа. Изучавањем о., сазревања и људског развоја баве се природне науке које, попут појединих грана биологије и медицине, о. сагледавају кроз призму телесно-психолошког развоја док друштвене науке преиспитују о. као друштвено и културно условљен процес. Антрополошка истраживања о. фокусирана су на обичаје животног циклуса и обреде прелаза, док етнографски налази са терена показују како различите културе перципирају исте процесе будући да широм света људи одрастају, њихова тела сазревају и старе, а њихово друштво препознаје промене. Искуство о., као и начини на које се фазе манифестују, разликују се у зависности од контекста, историјског тренутка, културе и друштвеног окружења у којем се појединац налази. Самим тим, варира очекивана дужина овог периода живота између детињства и одраслог доба, као и очекивано понашање, обичаји и обреди који су део о. Пример класичне антрополошке литературе која преиспитује биолошке датости о., односно пубертета и адолесценције, представља рад Маргарет Мид Сазревање на Самои: психолошка студија младежи у примитивном друштву, намењена људима западне цивилизације (1928). У раду који је проистекао из ауторкиног вишемесечног боравка на Самои током 1925. и 1926. год. она закључује да су друштвени фактори пресудни за доживљај о.
О. прате административни и правни оквири, личне и друштвене карактеристике, доживљај одраслости, као и прекретнице или кључни животни догађаји. Промене статуса и места које појединац заузима у друштву (попут померања у вишу старосну групу) прате ритуали које антрополози називају и обреди прелаза. Њима се маркира време пре и после промене друштвеног статуса. У савременом друштву препознајемо обреде прелаза попут пунолетства, матурирања и завршетка школовања, запошљавања и остварења финансијске и стамбене независности, или пак породичне транзиције рефлектоване у склапању брака и рађању деце. Богата етнолошка литература показује на који начин се зрелост стиче брачним статусом, те како младенци свадбом мењају своју социјалну позицију. У традицијским друштвима, младићи и девојке чином ступања у брак добијају статус мушкарца и жене, чиме постају препознати као зрела људска бића. Друштвена зрелост се у заједници може сугерисати и посредством одевања или украшавања тела, фризуре, оглавља, браде и бркова. Код жена, начин везивања мараме и чешљања, везивања плетеница, као и детаљи у капи, могу указати на то да ли је у питању девојка, невеста, удата жена, мајка или жена у позним годинама (башмарама).
О. у Србији данас важно је посматрати у контексту постсоцијализма и друштвено-политичке транзиције. Аутори који се баве овом темом истичу друштвене кризе и немире, осећај несигурности и ризика, њихов утицај на породицу и фазе животног тока. Млади, њихове позиције и проблеми препознати су у истраживањима друштвених наука и јавним политикама. Националним стратегијама и омладинским политикама тежи се осигуравању подстицајних услова за младе, а у циљу одговора на проблеме попут финансијског и стамбеног осамостаљења, адекватних услова за запошљавање, „старења“ популације и подстицања рађања.
Литература: Arnett, Jeffrey J. 1997. “Young People’s Conceptions of the Transition to Adulthood.” Youth & Society 29: 1–23; Divac, Zorica. 2009. “An Ethnological Look at the Issue of Prolonged Adolescence.” Bulletin of the Institute of Ethnography SASA 57 (2): 123–129; Hogan, Dennis P. & Nan Marie Astone. 1986. “The Transition to Adulthood.” Annual Review of Sociology 12: 109–130; Ignjatović, Suzana. 2009. „Aktuelni problemi u istraživanju tranzicije u odraslost sa osvrtom na Srbiju.“ Stanovništvo 47(1): 7–22; Mali leksikon srpske kulture: etnologija i antropologija. 2017. Beograd: Službeni glasnik i Etnografski institut SANU; Mid, Margaret. 1978. Sazrevanje na Samoi: psihološka studija mladeži u primitivnom društvu, namenjena ljudima zapadne civilizacije. Beograd: Prosveta; Mihailović, Srećko, prir. 2004. Mladi zagubljeni u tranziciji. Beograd: Centar za proučavanje alternativa; Milić, Anđelka. 2001. Sociologija porodice: kritika i izazovi. Beograd: Čigoja štampa; Mitrović, Katarina M. 2022. „Antropološko istraživanje odrastanja i ’produžene mladosti’: ’proživeti’ mladost u Srbiji.“ Stanovništvo 60 (2): 89–106; Petković, Sofija. 2014. „O osobenostima antropološkog pristupa adolescenciji.“ Antropologija 14(3): 93–118; Vlada Republike Srbije. 2023. Strategija za mlade u Republici Srbiji za period od 2023. do 2030. godine: 9/2023-43. http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2023/9/1/reg/ [23. oktobar 2023]; Tomanović, Smiljka, prir. 2012. Mladi – naša sadašnjost: istraživanje socijalnih biografija mladih u Srbiji. Beograd: Čigoja štampa i Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta; Trebješanin, Žarko. 1991. Predstava o detetu u srpskoj kulturi. Beograd: Srpska književna zadruga; Van Genep, Arnold. 2005. Obredi prelaza: sistematsko izučavanje rituala. Beograd: Srpska književna zadruga.
Катарина Митровић
