ПРИЈАТЕЉСТВО
ПРИЈАТЕЉСТВО, универзална друштвена појава и један од основних облика међуљудских односа. Главне одлике п. су поверење, наклоност, узајамна подршка, осећај блискости. Конкретна садржина и границе п. варирају у зависности од културног, историјског и друштвеног контекста. У савременом дискурсу често се описује као породица коју бирамо, чиме се наглашава добровољност, емотивна блискост и значај који овај однос има за појединце и заједнице.
Антропологија и социологија п. не посматрају само као изолован однос, већ као део шире мреже друштвених веза. Оно се често преплиће са сродничким, партнерским и професионалним односима, што га чини тешко раздвојивим од других друштвених категорија. Стога п. није само приватна ствар појединца, већ и значајна друштвена пракса која утиче на обликовање заједница и одржавање социјалне кохезије.
Проучавање п. је дуго било маргинализовано у друштвеним наукама у односу на сродство и породицу, који су сматрани темељним структурама друштвеног поретка. Антропологија је нарочито била усмерена на истраживање друштава у којима сроднички односи представљају кључну организациону мрежу те је п. често означавано као периферно и теоријски је недовољно разрађено.
Ни у српској етнологији и антропологији п. није било систематски проучавано као самостална категорија, већ се углавном јављало посредно у оквиру анализа сродства, породичних и комшијских односа, као и ширих облика социјалне повезаности. Класична етнографска истраживања, усмерена на сеоске заједнице, економске односе и ритуалне праксе, придавала су примат сродничким структурама као кључним елементима друштвене организације, док су односи блискости изван тих оквира, попут пријатељских, ретко доспевали у фокус.
Истраживања показују да се феномен п. јавља и у незападним друштвима, где избор, наклоност и узајамна подршка такође играју значајну улогу. Иако се облици и значења могу разликовати, принципи слободног везивања и међусобне солидарности препознати су широм света. То указује да је п. универзални феномен, културно варијабилан и историјски условљен. Иако није ограничено на западна друштва, разумевање појма п. повезује се с европском и северноамеричком традицијом те процесима модернизације, урбанизације и индивидуализације. У овим контекстима оно се разуме као израз личне слободе, интимности и приватности. Филозофски темељи тог схватања сежу до античке Грчке и Аристотела, који је разликовао п. из користи, из задовољства и оно савршено, засновано на врлини. Та класификација трајно је утицала на европско поимање феномена.
П. се разликују по интензитету, трајању и функцијама које обављају. Њихова природа зависи од индивидуалних одлука, животних околности и ширег друштвеног контекста. Често се формирају у више кругова – од најужих пријатеља преко ширег друштвеног окружења до познаника с којима се дели само једна сфера живота (школовање, рад, хоби и сл.). Ови кругови могу бити одвојени или повезани, што указује на сложеност и динамичност појма. Кључна одлика п. јесте волунтаризам. За разлику од сродничких и брачних односа, који су институционализовани и често друштвено регулисани, п. је засновано на слободном избору. Услед тога п. могу бити нестабилна, површна и повремена или пак дубока, трајна, снажна и блиска као породичне везе.
У савремено доба п. се проширило у онлајн сферу где се друштвени односи граде и одржавају кроз амбијентално присуство и сталну, често периферну свест о другима. Онлајн п. нису нужно заснована на међусобности, већ на логикама мрежне видљивости и управљања блискошћу – кроз праћење, ограничавање или искључивање других. У таквим односима традиционална идеја п. преобликована је у скалабилни однос који комбинује емоционалну повезаност, друштвену стратегију и техничку посредованост. Социјални медији омогућавају корисницима да управљају видљивошћу и блискошћу – бирајући кога ће пратити, уклонити, блокирати или сврстати међу блиске пријатеље. Границе између онлајн и офлајн сфера постају порозне: познанства прелазе из једног простора у други, а онлајн односи неретко прерастају у дуготрајна п. У таквом окружењу, п. осцилира између интимности и изложености, аутентичног повезивања и стратегија самопредстављања, откривајући како се појмови блискости, поверења и узајамности преобликују у условима мрежне друштвености и указују на нове режиме интимности, пажње и присуства у умреженом свету.
У савременом истраживачком контексту п. се препознаје као значајна, али аналитички захтевна категорија. Појављују се радови који п. разматрају експлицитно, најчешће у контексту младих, анализа социјалних медија и динамике групних односа, као и у истраживањима институционализованих пракси. Упркос овим појединачним прилозима, п. као аналитичка категорија остаје недовољно заступљено, без ширих компаративних и дугорочних студија. Његова флуидност, променљивост и зависност од контекста онемогућавају давање јединствене дефиниције. Ипак, п. се данас сматра једном од кључних димензија друштвеног живота: обликује идентитет појединца, подстиче кохезију заједнице и одражава шире културне обрасце, завређујући све већу истраживачку пажњу.
Литература: Beer, Bettina & Don Gardner. 2015. “Friendship, Anthropology of”. In International Encyclopedia of the Social & Behavioral Sciences, James D. Wright (ed.) 2nd edition, Vol 9, 425–431. Oxford: Elsevier; Bell, Sandra & Simon Coleman (eds.). 1999. The anthropology of friendship. Oxford: Berg Publishers; Carsten, Janet (ed.). 2000. Cultures of Relatedness: New Approaches to the Study of Kinship. Cambridge: Cambridge University Press.; Carsten, Janet. 2004. After Kinship. Cambridge: Cambridge University Press. Coleman, Simon. 2010. Making friendship impure: some reflections on a (still) neglected topic. In The Ways of Friendship: Anthropological Perspectives, Desai, A., Killick, E. (eds.), 197–205. Oxford: Berghahn; Course, Magnus. 2010. Making friends, making oneself: Friendship and the Mapuche person. In A. Desai, & E. Killick (eds.), The Ways of Friendship: Anthropological Perspectives,154-173. Berghahn Books; Evans-Pritchard, Edward Evan. 1933. Zande blood-brotherhood. Africa 6: 369–401; Hart, Keith. 1973. Informal income opportunities and urban employment in Ghana. The Journal of Modern African Studies 11: 61–89; Kejn, Barbara. 2019. Istorija prijateljstva. Beograd: Clio; Killick, Evan & Amit Desai (eds.). 2010. Introduction. In The Ways of Friendship: Anthropological Perspectives, Amit Desai and Evan Killick (eds), 1–19. New York. Oxford: Berghahn Books; Madianou, Mirca. 2016. “Ambient co-presence: transnational family practices in polymedia environments.” Global Networks-a Journal of Transnational Affairs 16: 183-201; Mid, Margaret. 2009. Pol i temperament u tri primitivna društva. Beograd: Ukronija; Miller, Daniel. 2017. The ideology of friendship in the era of Facebook. Hau: Journal of Ethnographic Theory 7 (1): 377–395; Mintz, Sidney & Eric Wolf. 1950. An analysis of ritual co-parenthood (Compadrazgo). Southwestern Journal of Anthropology 6: 341–368; Mos, Marsel. 2018. Ogled o daru. Oblik i smisao razmene u arhaičnim društvima. Novi Sad: Mediterran; Miller, Daniel. 2017. The ideology of friendship in the era of Facebook. HAU: Journal of Ethnographic Theory 7(1): 377–395; Pitt-Rivers, Julian. 1973. The kith and the kin. In The Character of Kinship, Goody, J. (Ed.), Cambridge University Press, Cambridge; Stevenson, Andrew & Rebecca Lawthom, 2017. How We Know Each Other. Anthrovision [Online], 5.1.
Соња Радивојевић
