ТЕРЛИК
Терлик је женски одевни предмет који је особен за Горан(ц)е и њихову културу. Реч је о врсти мантила тамне (црне) боје, кројеног у струк, без ревера, дугих равних рукава, напред отвореног и дужине до колена. Постоји разлика између терлика који се користи свакодневно и оног који се одева само у свечаним приликама (свадба, сунет, Ђурен). Разлике између једног и другог терлика се огледају пре свега у материјалу од којег се израђује и богатству украса. Свечани терлик („за весеље“) има везене геометријске шаре на ободима рукава и на предњем доњем делу (у висини скута – изнад колена), а онај који се користи свакодневно је без шара, тј. украса. Терлик се шије по поруџбини, није конфекцијски одевни предмет.
Жена облачи терлик први пут када “излази на вода”. У питању је ритуал који се обавља ујутро, након “прве брачне ноћи”. Терлик, у том контексту, симболизује удају, односно промену брачног статуса. Жена је од тада у обавези да га носи сваки пут када борави изван куће и дворишта. Наведено правило је данас у примени само донекле, јер га не носе све удате жене. Користе га само када бораве у Гори. Терлик данас носе свакодневно старије жене и то, пре свега, оне које су стално настањене у Гори. У питању је вишефункционалан одевни предмет који представља један од истакнутијих симбола/маркера горанског идентитета. Део је традиционалног женског костима који се облачи у свечаним приликама – у том погледу нема замене са мантилом. Он такође представља незаобилазан одевни предмет који невеста носи на свадби.
Израз терлик се, по свему судећи, користи за поменути одевни предмет само у горанском говору. У турском језику постоји израз терлук, али се он користи за папуче. На интернет страница музеја Рас из Новог Пазара бележимо текст у којем се помиње израз терлук за женски одевни предмет, а не за папуче. Наведено је: “Муслиманке су носиле чаршав са печом, а када су излазиле из куће облачиле су и терлук, горњи хаљетак доста сличан џубету, али са рукавима.” Он је, за разлику од горанског терлика, знатно дужи. Потребно је казати да је код појединих муслиманских заједница у Македонији такође присутан женски одевни предмет за који се користи израз терлик. Међутим, он се по свом изгледу (кроју) знатно разликује од терлика који носе Горанке (подсећа на фереџу, а не на мантил). У питању је очигледно употреба једног термина за два различита одевна предмета.
Литература: Видиниќ, Горанче. 2013. „Зар, фереџе – минато или сегашност“. Етнолог. Бр. 15. Стр. 35–40; Дармановић, Мина. 1994. „Садашња Горанска народна ношња“. Гласник Баштина св. 5. Приштина: Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана. sтр. 143–149; Димовска, Сања. 2013. „Закон за забрана да се носи зар и фереџе во Македонија“. Етнолог. Бр. 15. Стр. 41–54; Đorđević Crnobrnja, Jadranka 2014. „The Gorani Wedding Ritual – Between Individual and Collective Memory“. Култура/Culture. International Journal for Cultural Researches 6: 159–168; Idrizi Aljabak, Sadik 2013: Muška i ženska narodna nošnja u Gori. http://sadik-idrizi-aljabak.blogspot.com/2013/12/muska-i-zenska-narodna-nosnja-u-gori.html (preuzeto 24.3.2015.); Николић, Десанка. 1995. “Етнокултурни стереотипи становника Горе и Средачке жупе“. Шарпланинске жупе Гора, Опоље и Средска, Антропогеографско-етнолошке, демографске, социолошке и културолошке карактеристике. Књ. 40/II. Београд: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ. Стр. 169–174; Светиева, Анета. 2001. „Транзиција на терлик“. Македонски фолклор. Година XXIX. Број 58–59. Стр. 187–192;Hasani, Suzana. 2003. Etnološkekarakteristike Šarplaninske ŽupeGora. Diplomski rad. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; Sкок, Petar. 1988. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika III. Zagreb : Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti; http://www.muzejras.org/etnologija_l.html (preuzeto 14.8.2015.); http://mlicanin.weebly.com/goranski-recnik.html (preuzeto 18.8.2015.)
Јадранка Ђорђевић Црнобрња
