ТРЖНИ ЦЕНТАР
ТРЖНИ ЦЕНТАР (трговачки центар, шопинг центар, енг. shopping mall), најчешће наткривени комерцијални простор у коме послују трговинске и друге радње. Претходници савремених т.ц. били су наткривени пазари/базари у оријенталним земљама, а у западним наткривени трговачки пасажи (аркаде, галерије). У облику какве познајемо данас, шопинг центри настају у 20. в. у развијеним западним капиталистичким државама, паралелно са развитком аутомобилског превоза, прво као отворени, а касније већином затворени трговински комплекси (у САД први је отворен 1952. год.), постајући концентрисани простори потрошње који су саобраћајно доступни великом броју људи. Каткад (негативно) означавани као „храмови конзумеризма“, шопинг центри су у академским разматрањима били означени као места ритуалне потрошње која праксе куповања повезују са забавом, односно ужитком у слободном времену. Потрошња и боравак у њима већином су негативно интерпретирани, и они су виђени као простори алијенације и тзв. неместа, пролазни простори који не поседују идентитетски, релациони или историјски квалитет. С друге стране, указано је пак на постојање релационих капацитета трговачких центара (и мимо оних према самом себи и сопственим потребама, или односа према роби, услугама и потрошњи), који у неким случајевима бивају истакнута места у локалној заједници, простор друштвене интеракције и есенцијални елемент свакодневног живота многих људи. Тако се може рећи да шопинг центри не представљају само просторну еманацију (и сублимацију) доминантне потрошачке културе, већ и специфични трећи простор касног модерног и постмодерног доба.
Прве врсте трговинских центара у социјалистичкој Југославији настајале су 1970-их година (попут центра Меркатор у Љубљани и Новом Београду и ГТЦ-а у Скопљу), у којима су радње већином имала предузећа из друштвеног сектора привреде. Од почетка 1990-их у Србији креће градња тржних центара, трговачких комплекса мање величине (у којима су локале махом држали тзв. приватници), а у 21. в. отпочела је и изградња великих трговачких (шопинг) центара, по узору на оне западне, у скоро сваком већем српском граду. Индикативна за промену економске конјуктуре у овој фази транзиције јесте чињеница да су нови т.ц. често ницали на простору некадашњих (напуштених и пропалих) фабрика и сервисних индустријских објеката. С почетком треће деценије 21. в. може се указати на акомодираност већине становника великих градова у Србији да редовно обављају куповину у т.ц. пре него у дућанима у граду. Осим трговачких радњи (већином иностраних малопродајних ланаца), у т.ц. се налазе и угоститељски објекти, дечје играниоце, биоскопске дворане, поједини спортски простори (нпр. теретане) и др., чиме се омогућава и заокружена понуда забаве и попуњавања доколице за различите генерације у конзумеристичком оквиру. Опсервација активности у шопинг центрима у Србији последњих година указује на редовни продужени боравак читавих породица по оваквим центрима. Прелиминарна етнографска испитивања у Београду показују и то да последњих неколико година т.ц. постају и простори честе и интензивне социјализације адолесцената, која не мора обухватати куповину робе широке потрошње, а укључује шетњу кроз центар и обилазак радњи и разних угоститељских локала. С обзиром на то да се у Србији т.ц. најчешће граде унутар градског ткива, они спорадично постају и својеврсни локални центри окупљања за становнике из околног окружења. Док је последњих деценија у САД и неким другим западним друштвима приметан тренд (пр)опадања и мање посећености трговачких центара, у Србији и суседним земљама тренутно је актуелна узлазна путања у њиховој изградњи и популарности.
Литература: Cvetković, Marija. 2020. Model za evaluaciju uticaja tržnih centara na urbano okruženje, doktorska disertacija. Beograd: Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet; Erdei, Ildiko. 2008. Antropologija potrošnje – teorije i koncepti na kraju XX veka. Beograd: Biblioteka XX vek; Hromadžić, Hajrudin. 2008. Konzumerizam – potreba, životni stil, ideologija. Zagreb: Naklada Jesenski i Turk; Ože, Mark. 2005. Nemesta: uvod u antropologiju nadmodernosti. Beograd: Biblioteka XX vek; Radović, Srđan. 2023. „Pešaci i pešačke ulice u Beogradu: antropološki osvrt na prostor, mobilnost i ugostiteljstvo u centru grada“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 71/2: 77–95; Scharoun, Lisa. 2012. America at the Mall: The Cultural Role of a Retail Utopia. Jefferson, NC: McFarland & Company.
Срђан Радовић
