АЛКОХОЛ
АЛКОХОЛ, као опојна течност једна је од најраспрострањенијих и најдуже коришћених психоактивних супстанци коју су познавале и најстарије цивилизације. Током историје, алкохолна пића су коришћена на различите начине и у различите сврхе, као: храна, пиће, лек, наркотик, афродизијак, дезинфекционо средство, новац, средство за стицање политичке моћи, ритуални реквизит. У свим друштвима у којима су икада коришћена, алкохолна пића су готово без изузетка уживала посебан статус, утемељен на контрадикторним и амбивалентим значењима која су им придавана. Њихова употреба је најчешће до детаља била регулисана путем друштвених, правних, религијских и других норми којима је одређивано којим особама је дозвољено конзумирање алкохолних пића, које врсте, у којој количини, у које време, на ком месту, у каквом друштву и са каквим исходом.
Тумачење и употреба алкохолних пића уклопљени су у шири социокултурни контекст и њиме условљени, што ове теме чини антрополошки релевантним, али се упркос томе дисциплинарно интересовање за њих јавило тек средином 20. в. Иако су и раније писали о употреби а. међу припадницима заједница које су проучавали, антрополози су тек тада ову тему почели да обрађују самостално и аналитички. Разлог за то јесу околности које су биле последица утицаја западне културе, из које су готово сви антрополози потицали, а у оквиру које се употреба а. перципирала као негативна појава. Због бојазни од друштвено негативне рецепције одабира ове теме као легитимног предмета проучавања и нарушавања угледа антропологије као релативно младе дисциплине, антрополози су се ове области проучавања углавном клонили. Током 1960-их свест о повезаности употребе а. и разних друштвених домена бивала је све израженија, као и свест о релевантости антрополошког изучавања ове области, на Западу однос према употреби а. постаје позитивнији и либералнији и све то резултира тиме да а. коначно постане етаблиран као легитимно поље проучавања у антропологији. До краја 1960-их антрополошко проучавање а. више није представљало реткост. Напредак је остварен и у квантитативном и у квалитативном смислу, ранија истраживања су допуњена, посебно она рађена у кроскултурној перспективи. Током 1970-их антрополози су, осим у племенским заједницама, социокултурне аспекте тумачења и употребе а. почели да проучавају и у савременим индустријским друштвима. Спроводе се истраживања са практичним импликацијама у виду доприноса у формулисању, евалуацији и корекцији програма превенције употребе, злоупотребе и зависности од а., као и лечења алкохолизма. Захваљујући томе, дошло је до признавања релевантности и значаја антрополошког проучавања а. у мултидисциплинарним студијама а. У антропологији је дошло до признавања значаја и инкорпорирања до тада занемарених резултата проучавања а. из других друштвених наука. Коначно, проширен је опсег проучаваних тема.
Упркос оствареном напретку, проучавање а. у антропологији је и даље имало бројне недостатке који су постали предмет критика током 1980-их, и у оквиру саме дисциплине и ван ње. На мети критике су се нашле следеће одлике антрополошког проучавања а.: дескриптивност; претерано коришћење литературе из сродних дисциплина; занемаривање најзначајнијих тема и концепата из области друштвене и културне теорије; фокус на етничким мањинама у модерним друштвима; фокус на нормалној, умереној употреби а. и њеним позитивним функцијама, уз занемаривање патолошких облика конзумације а. и негативног утицаја на појединца и друштво; изостанак сагледавања везе између алкохолизма и културе; изостанак сагледавања ширег политичког и економског контекста, односно улоге а. као средства за задобијање моћи и стицање профита у оквиру светског капиталистичког система. Од друге половине 1980-их уочен је напор да се превазиђу ови недостаци, првенствено у методолошком смислу. Неки антрополози су почели да користе квантитативне методе и методе из других дисциплина, док је већина настојала да што прецизније идентификује релевантан узорак и да размотри теоријски допринос својих истраживања. То је довело до признавања поузданости и значаја рада антрополога у мултидисциплинарним студијама а. Употреба квантитативних и квалитативних метода, интердисциплинарна сарадња и нагласак на кроскултурним студијама били су доминантни трендови у проучавању а. у антропологији током 1980-их. Осим тога, са развојем медицинске антропологије све већи акценат стављан је на проучавање зависности од а. уз прихватање модела јавног здравља, до чега је дошло под утицајем све интензивнијег укључивања антрополога у интердисициплинарну сарадњу. Овај тренд се одржао и у потоњим деценијама, са истраживањима чији је циљ примена резултата у програмима превенције и лечења патолошких облика употребе а. или са могућим импликацијама у том погледу, утврђивање препрека у формулисању и имплементацији ових програма, као и ефикасности мера јавног здравља. Истакнута одлика ових истраживања јесте сарадња антрополога и аутора из других друштвених, али и медицинских наука, као и примена модела, концепата и метода прикупљања и анализе података из тих наука.
У критикама ових тенденција у проучавању а. у антропологији истицано је следеће: превелики фокус на проблематичној употреби а. уз губљење критичке дистанце и одржавање непромењеног стања у мултидисциплинарним студијама а.; деконтекстуализација и пасивизација особа које практикују патолошке облике конзумације а.; минорност конкретног доприноса антропологије студијама а. због и даље доминантне дескриптивности и изостанка задовољавајућих теоријских објашњења, упркос генералној признатости значаја социокултурног приступа. Уочено је и да шири друштвени, економски и политички контекст утиче на обликовање ове области проучавања у антропологији и остварене резултате. У такве спадају смањивање и ограничавање конзумације а. као политички императив који руководи расподелом средстава за истраживања, а тиме и доминантним темама у различитим наукама, укључујући и антропологију. Повећање броја медицинских антрополога, уз смањење могућности запошљавања у академским круговима, довело је до њихове све веће присутности у телима која имају за циљ превенцију и лечење злоупотребе и зависности од а.
Иако су у антрополошким студијама а. у последњих неколико деценија доминантни описани трендови, постоје и другачије тенденције. Тема а. се и даље проучава квалитативно и самостално или у сарадњи са другим антрополозима. Осим тога, и даље преовладава интересовање за проучавање оних тема у вези са а. које немају практичне импликације у програмима превенције и лечења и у којима се а. не доводи у везу са патолошким облицима понашања. То су теме које су и раније биле предмет проучавања у антропологији и које се, уопштено речено, тичу повезаности алкохола и ширег социокултурног контекста. Оне су током претходних декада проучаване у новим контекстима, како у преиндустријским заједницама, тако и у модерним индустријским друштвима и његовим различитим сегментима, у савременом периоду и у историјској перспективи. Једна од заступљених тема јесте улога производње и употребе а. у конструкцији идентитета, индивидуалног и колективног, односно његових димензија утемељених на старосном добу, роду, класи, сродству, занимању, етницитету, религији, националности, региону, као и промене односа између ових различитих димензија идентитета и а. током времена. Повезаност поменутих фактора и употребе а. проучавана је и кроз утицај ових варијабли на употребу и обрасце употребе а., као и на злоупотребу а. и појаву алкохолизма, те у контексту дискриминације особа које употребљавају/злоупотребљавају а. на основу њиховог рода, расне, класне и етничке припадности. Проучавана је и повезаност а. и религије, најчешће употреба а. у религијским ритуалима, као и уопштен однос појединих религија према његовој употреби. Друштвене функције производње и употребе а. и даље представљају актуелну тему, али њихово проучавање више није ограничено на оне позитивне. Проучавана је и повезаност а. са политиком и економијом па је, на пример, у оквиру критичке медицинске антропологије разматран утицај светског капиталистичког система на појаву злоупотребе а. и алкохолизма код радничке класе у савременим друштвима, подстицање употребе а. у савременим капиталистичким друштвима зарад остваривања профита, као и злоупотреба и зависност од а. као последице живота у капитализму. Повезаност а. и политике и економије разматрана је и на примеру значаја а. у политици и економији древних цивилизација и премодерних заједница као што су стратегије у којима а. заузима значајно место, а у којима се манифестује моћ и ауторитет владара или којима појединци настоје да стекну моћ у друштву, те улога а. у процесима колонизације.
У домаћој антропологији тема а. је донедавно била готово у потпуности занемарена. Од ранијих студија познато је истраживање употребе алкохолних пића у обредној пракси Срба, као и о веровањима о народном лечењу алкохолизма код рудара Тимочког региона. У савременој српској антропологији проучавање а. ревитализовано је кроз истраживања која обрађују теме као што су конзумација алкохолних пића међу младима у Београду као саставни део свакодневице и начин провођења слободног времена, као вид ужитка и забаве, као средство за креирање личних и колективних идентитета, оспоравање доминантних норми, али и као друштвени проблем; приче о пијанствима услед пијења вињака међу испитаницима у Београду (перцпирано као посебно у односу на друга пијанства због специфичних културно-симболичких карактеристика овог акохолног пића); пракса онлајн опијања у контексту противпандемијских мера са освртом на изостанак социјалне блискости и друштвености као кључног параметра у обликовању нормативне праксе пијења; конзумација а. као елемент савремене кафанске културе и (пост)модерних кафана и дисолуције њеног (утемељеног) идентитета на примеру београдских кафана; антрополошки поглед на binge drinking као конструисани и научени процес и праксу који се може посматрати у оквиру културе провођења слободног времена (доколице), у неолибералном дискурсу приоритизоване кроз праксе ужитка; конзумирање алкохолних пића међу Бошњацима у мултиконфесионалној средини на примеру Новог Пазара; конструкција пијења као друштвеног проблема на Западу и корелације овог феномена са другим друштвеним процесима који су се одвијали у конвергенцији са њим.
Литература: Baer, Hans A., Merrill Singer & Ida Susser. 2004. Medical Anthropology and the World System. Westport, London: Praeger; Dietler, Michael. 2006. “Alcohol: Anthropological/Archeological Perspectives”. Annual Review of Anthropology 35: 229–249. https://doi.org/10.1146/ANNUREV.ANTHRO.35.081705.123120; Douglas, Mary. 1987. “A distinctive antropological perspective”. In Constructive drinking: perspectives on drink from anthropology, ed. Mary Douglas, 3–16. Cambridge: Cambridge University Press; Geofu-Madianou, Dimitra. 1992. “Introduction: alcohol commensality, identity transformations and transcendence”. In Alcohol, gender and culture, ed. Dimitra Geofu-Madianou, 1–34. London, New York: Routledge; Heath, Dwight B. 1976. “Anthropological Perspectives on Alcohol: An Historical Review”. In Cross-cultural Approaches to the Study of Alcohol: An Interdisciplinary Perspective, eds. Michael W. Everett, Jack O. Wedell & Dwight B. Heath, 41–103. Hague: Walter de Gruyter; Heath, Dwight B. 1987. “A decade of development in the anthropological study of alcohol use, 1970-1980”. In Constructive drinking: perspectives on drink from anthropology, ed. Mary Douglas, 16–71. Cambridge: Cambridge University Press; Heath, Dwight B. 1987. “Anthropology and Alcohol Studies: Current Issues”. Annual Review of Anthropology 16: 99–120; Heath, Dwight B. 1995. “An Introduction of Alcohol and Culture in International Perspective”. In International Handbook on Alcohol and Culture, ed. Dwight B. Heath, 1–7. Westport: Greenwood Publishing Group; Heath, Dwight B. & Irene Glasser. 2004. “Alcohol Use”. In Encyclopedia of Medical Anthropology. Health and Illness in the World’s Cultures, eds. Carol R. Ember and Melvin Ember, 293–301. New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers; Hunt, Geoffrey & Judith C. Barker. 2001. “Socio-cultural anthropology and alcohol and drug research: toward a unified theory“. Social Science & Medicine 53 (2): 165–188. https://doi.org/10.1016/s0277-9536(00)00329-4; Joffe, Alexander H. 1998. “Alcohol and Social Complexity in Ancient Western Asia”. Current Anthropology 39 (3): 297–322. https://doi.org/10.1086/204736; Mandelbaum, David G. 1965. ׅ“Alcohol and Culture”. Current Anthropology 6 (3): 281–288; Marshall, Mac, Genevieve M. Ames & Linda A. Bennett. 2001. “Anthropological perspectives on alcohol and drugs at the turn of the new millennium”. Social Science & Medicine 53 (2): 153–164. https://doi.org/10.1016/S0277-9536(00)00328-2; Room, Robin. 1984. “Alcohol and Ethnography: A Case of Problem Deflation?”. Current Anthropology 25 (2): 169–191; Singer, Merrill. 2012. “Anthropology and addiction: an historical review”. Addiction 107: 1747–1755. https://doi.org/10.1111/j.1360-0443.2012.03879.x
Јелена Вукићевић
