НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ
НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, глобални тржишни економски и политички модел, који се под овим појмом подразумева од 1980-их када су неолибералне идеје и праксе замениле послератни модел државе благостања,проширивши се на целокупни систем друштва. Један је од кључних антрополошких појмова-алата за описивање и разумевање савременог света.
Као економски модел настао је као одговор на кејнзијанску економију и државно планирање, док су се неолибералне идеје шириле путем интелектуалних и политичких мрежа попут Светског економског форума у Давосу након Другог светског рата, а универзитет у Чикагу постао је главни центар њиховог развоја. Институције попут Међународног монетарног фонда, Светске банке и Светске трговинске организације играле су значајну улогу у превођењу неолибералних идеја у стварне програме и политике, а кључни утицај на прихватање и ширење ових идеја имао је низ економских догађаја почетком 1970-их: пад бретонвудског режима фиксног девизног курса (1971), нафтна криза (1973), фискална криза у Њујорку (1975), као и појава администрације Роналда Регана и Маргарет Тачер, те распад Совјетског савеза. Сви ови догађаји, чија је заједничка нит економска криза, створили су простор за инсистирање на новом економском пројекту заснованом на неолибералним претпоставкама о економској ефикасности, смањењу државне интервенције и слободном тржишту.
Присутан као појам у антропологији нешто мање од тридесет година, н. се концептуализује на различите начине и обухвата широку палету приступа, питања и проблема на које се може односити, због чега не постоји консензус о његовој дефиницији или окупљању тематски, теоријски и методолошки разнородних истраживања у антропологију неолиберализма, као једну поддисциплину. Контроверзе о аналитичкој вредности н. условиле су потребу за критичком употребом појма, због чега се некада користи као неутрални описни термин, а некада као нормативни опис негативних ефеката неолибералиних политика, смештајући феномен у домене мрачне антропологије (енг. dark anthropology), што н. чини термином сложеним за дефинисање.
Као предмет антрополошке анализе н. се најчешће јавља у три еманације – као идеологија, политике (енг. policy), или као начини управљања (енг. governmentality), али се чешће изучава контекстуално или се употребљава као аналитички оквир, заменивши концепт глобализације као доминантан оквир поткрај 1990-их година.
У антропологији су идентификована три доминанта правца истраживања н. у којима се он посматра 1) као светски систем и структурална сила која утиче на животне шансе људи; 2) као флексибилни начини управљања и 3) интерсекцијски, на њиховом пресеку. Први правац представља марксистичку парадигму посвећену питањима политичке економије и ефектима макроекономских политика, повлачењу социјалне државе и приватизацији јавних услуга и добара. Други правац потиче из фукоовског оквира и фокусира се на технологије сопства и начине управљања путем којих се субјекти формирају или бивају преобликовани у складу са вредностима индивидуализма, предузетништва и тржишне економије. Трећи правац изучавања је интерсекцијски и односи се на проучавање актера и институција – технократа, бирократа, невладиних организација и облика масовних медија који се сматрају актерима одговорним за артикулацију и ширење неолибералних идеја и пракси.
Природа антрополошких истраживања кроз локалну и глобалну перспективу, и приступе одоздо и одозго, омогућила је документовање различитих елемената неолибералних политика и реструктурирања живота широм света, као и стратегија и практичних одговора које људи развијају како би се носили са њима. Бројне антрополошке емпиријске студије, спровођене у различитим деловима света, указале су и на раст неједнакости, пад социјалних издвајања и помоћи, повећану несигурност рада, те премештање одговорности са државе на субјекта-појединца, као последицу неолиберализације. Оне су показале да у друштвено-економском погледу н. карактеришу смањење социјалних услуга и програма социјалне заштите, редуковање државне интервенције и повлачење државе, настанак нових урбаних комерцијалних простора, џентрификација градова, дерогирање синдикалног удруживања у име повећања продуктивности и флексибилности рада, уклањање контроле над глобалнимфинансијским и трговинским токовима, регионална и глобална интеграцијанационалних економија, пореске олакшице за компаније са великим приходимаи стварање нових политичких институција.
Литература: Bauman, Zigmunt. 2009. Fluidni život. Novi Sad: Mediterran Publishing.; Bourdieu, Pierre & Loic Wacquant. 2001. “Neoliberal newspeak: Notes on the new planetary vulgate.”Radical Philosophy 105:1–6; Ganti, Tesjaswini. 2014. Neoliberalism. Annual Review of Anthropology 43: 89–104; Harvi, Dejvid. 2012. Kratka istorija neoliberalizma. Novi Sad: Mediterran Publishing; Morningstar, Natalie. (2020) 2023. Neoliberalism. In The Open Encyclopedia of Anthropology, Felix Stein (ed), Facsimile of the first edition in The Cambridge Encyclopedia of Anthropology (Online); Ortner, Sherry B. 2016. Dark anthropology and its others. HAU: Journal of Ethnographic Theory 6: 47–73; Peck, Jamie. 2010. Constructions of Neoliberal Reason. Oxford: Oxford University Press; Steger, Manfred & Ravi K. Roy. 2010. Neoliberalism: A Very Short Introduction. Oxford: Oxford University Press.
Соња Радивојевић
