НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ обухвата до данас сачуване традиционалне занате, исхрану, обичаје, друштвене праксе и ритуале, веровања, начине усменог изражавања и извођења народних игара и песама, а које заједнице које их баштине преносе с генерације на генерацију као обележје сопственог идентитета. У складу с Конвенцијом о заштити нематеријалног културног наслеђа коју је UNESCO донео 2003. а Србија ратификовала 2010. год., н.к.н. означава „праксе, приказе, изразе, знања, вештине, као и инструменте, предмете, артефакте и културне просторе који су с њима повезани, а које заједнице, групе и, у појединим случајевима, појединци, препознају као део свог културног наслеђа“. Према Конвенцији н.к.н. испољава се у усменим традицијама и изразима, у језику као носиоцу н.к.н.; извођачким уметностима; друштвеним обичајима, ритуалима и свечаним догађајима; знањима и обичајима који се тичу природе и свемира; вештинама везаним за традиционалне занате. Преношење и опстанак н.к.н. обезбеђује се његовим континуираним практиковањем односно активним учешћем заједнице у традиционалним активностима. Због динамичног односа с припадајућим природним и друштвеним окружењем и активне везе с прошлошћу, н.к.н. се назива и живим наслеђем. Као такво, оно заједници која га баштини пружа осећај континуитета и представља срж њеног културног идентитета, што чини да је очување н.к.н. у директној вези с подстицањем поштовања према културној разноликости. Иако доминантно укључује везу с прошлошћу, н.к.н. може се односити и на савремене феномене. У циљу обезбеђивања боље видљивости н.к.н., подизања свести о његовом значају и подстицања дијалога који негује културну разноликост, UNESCO је оформио Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, док је у циљу предузимања одговарајућих мера заштите за угрожене елементе установио Листу нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита. Поред тога, UNESCO је установио и Регистар добрих пракси очувања нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду основан је као централна установа за очување н.к.н. Србије. Првенствени његов задатак представља вођење и чување Националног регистра нематеријалног културног наслеђа, као и целокупне документације о н.к.н. Центру за нематеријално културно наслеђе поверени су и послови израде номинационих досијеа за упис нематеријалног културног наслеђа Србије на листе UNESCO. У Национални регистар нематеријалног културног наслеђа до сада (на дан 27. август 2025. године) уписана су 64елемента, док се на Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства налази шест елемената из Србије: Породична слава (2014), Коло, традиционална народна игра (2017), Певање уз гусле (2018), Злакуско лончарство – лончарство ручног витла из села Злакуса (2020), Друштвене праксе и знања у вези с припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице (2022) и Ковачичко наивно сликарство (2024).
Етнолошко и антрополошко занимање за н.к.н. прате различити теоријски и практични изазови. С једне стране, у основи н.к.н. налазе се концепти на чијим истраживањима се у великој мери темељио развој и неговала дисциплинарна особеност етнологије и антропологије, као што су народна култура, обичаји, народна веровања, традиционална култура, народна традиција, нематеријална култура, фолклор и сродни концепти. С друге стране, у савременој етнологији и антропологији утицајно је мишљење да истраживање, заштита и очување н.к.н. представљају ненаучну односно примењено-научну новину. Фокус критике превасходно се односи на висок степен злоупотребљивости одређених типова н.к.н. кроз бирократски систем заштите UNESCO-а, што се доминантно темељи на искуствима ранијих и антиципирању потенцијалних штетних последица колективизације културних идентитета. Осим тога, као предмет истраживања н.к.н. се карактерише помодним или назадним. У савременој српској етнологији и антропологији критички став и опрезан приступ систему заштите и херитолошком дискурсу обележио је прва научна истраживања н.к.н. Наредни период у пољу бављења херитолошким проблемима означен је новим приступом на домаћој академској сцени, а у којем је предложено да антрополози и етнолози, бар оперативо, напусте став противљења према држави као „инструменту тлачења“ и идентитету преко којег се то тлачење спроводи. Ова истраживања теже премошћавању јаза између академског и професионалног приступа н.к.н.
Литература: Alivizatou, Marilena. 2012. Intangible Heritage and the Museum: New Perspectives on Cultural Preservation. London: Routledge; Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije. Etnografski muzej u Beogradu https://nkns.rs (pristupljeno 27. avgusta 2025. godine); Milenković, Miloš. 2024. Intangible Cultural Heritage and Reconciliation in the Western Balkans: An Anthropological Perspective. London: Routledge; Milenković, Miloš. 2016. Povratak nasleđu: Ogled iz primenjene humanistike. Beograd: Filozofski fakultet i Dosije studio; Žikić, Bojan. 2006. „Kognitivna antropologija i nematerijalna kulturna baština“(Cognitive anthropology and intangible cultural heritage). Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu / Bulletin du Musée ethnographique de Beograd 70: 11–23; Matić, M. (2024). Nematerijalno kulturno nasleđe u iskušenjima neoliberalnog tržišta. Glasnik Etnografskog instituta SANU, 72(2), 61–84; Dražeta, B., Ćuković, J., & Milenković, M. (2024). Izazovi sistema zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa u multietničkim državama: primer srpske zajednice u Hercegovini. Glasnik Etnografskog instituta SANU, 72(2), 85–105; Gavrilović, Ljiljana. 2011. „Potraga za osobenošću: izazovi i dileme unutar koncepta očuvanja i reprezentovanja nematerijalnog kulturnog nasleđa.“ Etnoantropološki problemi 1 (2): 221–234; Filipović, Danijela & Nataša Mladenović Ribić. 2021. „Formiranje i rad Centra za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu: pozicioniranje u nacionalnom sistemu očuvanja živog nasleđa.“ Glasnik Etnografskog muzeja 85: 143–162; Sinani, Danijel. 2011. „Religija, kulturni identiteti i nematerijalno kulturno nasleđe.“ U Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasleđe, ur. Bojan Žikić, 43–56. Beograd: Srpski genealoški centar; Žikić, Bojan, ur. 2011. Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasleđe. Beograd: Srpski genealoški centar.
Бранко Бановић
