ТЕРЕТАНА
ТЕРЕТАНА (џим, фитнес центар – енг. gym (према старогрч. gymnasion), fitness center), простор опремљен справама и намењен за упражњавање телесних вежби. Првенствено је затвореног, комерцијалног типа премда су у новије време т. и бесплатно доступна места на отвореном у јавном, најчешће парковском простору. Овај облик т. највише подсећа на њену изворну форму будући да су у античкој Грчкој гимназиони били јавна вежбалишта на отвореном (намењена само мушкарцима), али и места социјализације и попуњавања доколице. У облику какав је данас глобално најраширенији (затворени простор с инструментима за телесно вежбање, често клупског карактера), т. настаје крајем 19. в. у Британији и САД, окупљајући рекреативце под егидом физичке културе. До половине 20. в. т. су искључиво служиле за бодибилдинг (енг. bodybuilding) вежбача мушкараца. У другој половини (посебно од 1980-их) у т. вежба све више жена, а концепт бодибилдинга се проширује у фитнес културу, „друштвени и културни конструкт, створен од стране човека под окриљем доколице и индивидуалне рекреације у савременом друштву“. Развој т. у савремени фитнес клуб значи и често проширивање вежбачких активности на аеробик и друге аеробне вежбе, различите праксе и програме снаге и издржљивости, па и садржаје велнеса (енг. wellness) и бриге о телу (сауне, базени, спа и сл.). Тиме т. и фитнес центар у савременом добу представљају најистакнутије просторе практиковања фитнес културе, која промовише извесне идеале лепоте и животни стил, као и норме уклапања у њих, следећи императив лепог и здравог тела. Како се у етнологији/антропологији тело посматра као ресурс који у одређеном контексту бива културно обрађен, фитнес култура постаје све важнији сегмент актуелних антрополошких интерпретација телесности, спорта, рекреације и слободног времена.
У Србији се т. почињу отварати након Другог светског рата, а нарочито од 1960-их када узима маха бодибилдинг култура, у то доба називана и атлетска гимнастика. Као прва комплетно опремљена т. сматра се вежбалиште познатог југословенског бодибилдера Петра Челика у Бачкој Паланци. Од 1970-их т. се отварају и у оквиру локалних спортских и рекреативних центара те у неким хотелима у разним градовима. С почецима транзиције све су бројније т. у приватном власништву, које су оснивале и водиле особе различитих профила, не нужно с кинезиолошким образовањем и искуством у физичкој култури. Данас су све бројнији фитнес центри који, у организацији стручњака из адекватних области, омогућавају разноврсне видове аеробне и анаеробне рекреације. У Србији је 2023. год. радило 1.035 т., фитнес клубова и других предузећа из области фитнеса. Чињеница да су присутни и бројни ланци и франшизе фитнес центара који остварују профит указује на формирање локалне индустрије фитнеса. У 21. в. т. и слична вежбалишта постали су главни простори који омогућавају физичко практиковање културе (и култа) тела, културе фитнеса, те делимично и културе велнеса и психофизичког здравља. Одлазак у т. је најчешће појединачни, но у њима се често формирају и мање друштвене скупине вежбача које могу прерасти у пријатељске, што њеним припадницима, поред рекреативних, омогућава и друге психосоцијалне функције и доноси користи. Стога т. представљају не само просторни оквир практиковања културе тела и фитнеса, већ и својеврсна трећа места, специфичне просторе друштвености, социјалног организовања и интерперсоналног повезивања.
Литература: Andreasson, Jasper, Thomas Johansson. 2015. “The Fitness Revolution. Historical Transformations in the Global Gym and Fitness Culture”. Sport Science Review 23/3–4: 91–112; Chaline, Eric. 2015. The temple of perfection. A history of a gym. London: Reaktion Books; Milanović, Nevena. 2020. „(Ljudsko) telo i fintes: nekoliko osnovnih promišljanja iz antropološke perspektive“. Antropologija 20/3: 273–284; Vincan, Julijana. 2023. „Broj teretana raste, ali u Srbiji još nema dovoljno trenera i vežbača“. Biznis.rs (pristupljeno 15. oktobra 2024); Žikić, Bojan. 2018. Antropologija tela. Beograd: Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju – Dosije studio.
Срђан Радовић
