ТАРПОШ
ТАРПОШ (тур. tarpos и tarbuš, из перс. serpuš од ser–глава, pušiden–покрити), велика женска капа, богато окићена бисером и дукатима. Сматра се једном од најстаријих женских капа у Србији, поједини аутори је повезују са смиљевцем. Према опису Вука Караџића, т. се носио у Јадру и Рађевини и то је најупадљивија и највећа капа у женској традиционалној ношњи („може бити у свему свијету највећа женска капа“). Т. је округлог облика, понекад „шири и од једног аршина“. Носио се позади, у готово усправном положају, тако да и не дохвата до темена. Подбрадник, везан испод грла, обезбеђивао је стабилност т. Основу капе чинио је оквир од испреплетане лозе, преко кога је навлачена велика капа од црвене чоје. На њу је нашивана шамија, која је скоро у потпуности прекривала чоју. Преко шамије се стављала бела марама причвршћивана украсним иглама. Предњи део био је богато украшен металним новцем, украсним иглама, цветовима смиља и ружа. У имућнијим кућама носила се и кајица. Млађе жене су око т. плеле венац од смиља и ружа. На леђима је висио крај мараме украшен металним новцем, познат као перо. Због својих димензија т. је био непрактичан. Жене су га морале придржавати руком на ветру, при сагињању или проласку кроз врата, да не би спао или ометао кретање. Због гломазности, почетком 19. века т. је постепено излазио из употребе и био замењен мањим и практичнијим капама.
Ами Буе у својим путописним етнографским забелешкама 1830-их даје детаљан опис т. који се поклапа с Вуковим. Он га сматра „особеним словенским покривачем главе код жена“. Сима Тројановић бележи да се сличан облик женске капе у Рађевини задржао до 1868. год., те да је назив био познат и у Моравском округу, али и шире – од Босне до Црног мора. Последње податке о т. записао је Никола Зега почетком 20. в. у Рађевини, потврдивши подударност свог казивања с Вуковим описом.
Литература: Bjeladinović, Jasna. 2011. Narodne nošnje Srba u XIX i XX veku: Srbija i susedne zemlje. Beograd: Etnografski muzej; Boué, Ami. 2008 [1889]. Die europäische Türkei. Melle: Wagener Edition; Jovanović, Milka. 1979. Narodna nošnja u Srbiji u XIX veku. SAZb XCII. Beograd: SANU; Karadžić, Vuk St. 1935. „Tarpoš“, Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječima, Beograd: Štamparija kraljevine Jugoslavije; Škaljić, Abdulah. 1957. Turcizmi u narodnom govoru i narodnoj književnosti Bosne i Hercegovine, knj. II. Sarajevo; Zega, Nikola. 1926. „Izobičajene mladine kape u Srbiji“. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 1: 69–70.
Гордана Благојевић
