УПРАВЉАЊЕ МИГРАЦИЈАМА
УПРАВЉАЊЕ МИГРАЦИЈАМА#, концепт који се заснива на идеји да миграције представљају ресурс који, пре свега, државе могу контролисати и којим се може манипулисати тако да се минимализују ризици и трошкови, а максимализују добити, при чему се жаргон и праксе корпоративног, а неретко и комерцијалног, пословања и тзв. управљања ризиком екстраполирају на транснационалне миграције.
У.м. је као концепт којим се руководе практичне политике прешло дугачак пут, од техничких решења насталих током и по завршетку Другог светског рата, када је требало регулисати положај, останак и кретање огромног броја избеглих, прогнаних, интернираних, ратних заробљеника итд., у контексту потребе за радном снагом у државама које су се опорављале од ратних разарања, ксенофобије и све јачих политичко-идеолошких подела, до општеприхваћеног и зато ретко проблематизованог оквира разумевања миграција. Миграције, као и други аспекти људског живота, које државе и друштва уређују кроз законске и институционалне оквире, нису избегле процес менаџеризације јавног сектора у последњим деценијама 20. в.
Политичке и економске промене крајем 1980-их пратило је интензивирање миграцијских кретања на тлу Европе. Наизглед превазилазећи идеолошки обојени речник, у коме су постојали пребези, дисиденти, који одлучно прекидају са својим држвама порекла због непомирљивих разлика у гледиштима, или билатерални договори о пресељењу вишка радне снаге у државе којима је недостајала, који су етаблирали дискурсе лојалности и издаје, или прикривали организовани „егзодус“, који би не само потврдио неспособност домаће управе да обезбеди посао свим држављанима, већ и шире асиметричне геополитичке односе, нови дискурс у.м. пружао је и нови оквир сагледавања и говора о овим процесима.
За разлику од других перспектива, које миграције виде као плод индивидуалних одлука и јединствених геополитичких ситуација, билатералних и мултилатерарних односа, конкретних економских и политичких процеса, промена законодавних оквира, визура у.м. почива на теорији светског система: у овој итерацији, земље центра, полупериферије и периферије постају редом земље дестинације, транзита и порекла, земље којима треба радна снага и земље које је имају превише, тзв. развијене земље и оне које су, еуфемистички речено, још у развоју. Једне ће се решити вишка радне снаге, друге ће је добити. Иако је наратолошки у.м. засновано на партнерству држава и других актера, транснационални циљ у.м. одређују државе центра, тј. државе дестинације. Државе транзита и порекла се називају партнерима државама центра, којима државе центра, како је често експлицитно наведено у наративима, помажу, тј. плаћају и опремају технолошки и кадровски да се изборе са проблемом/ризиком, онако како су га дефинисале државе центра. Проблем/ризик претвара се у ресурс, који се „паметним управљањем“ „заснованим на доказима“ кроз „свеобухватни приступ“ и „стратегију која гледа унапред“ и „не оставља никога за собом оснажујући мигранте и заједнице води ка позитивним, одрживим и иновативним развојним резултатима“ (изрази под наводницима преузети из International Organization for Migration (IOM) 2021).
Иако је „приступом оријентисаним на људе“ добробит самих особа које се крећу наведена као један од приоритета у.м., у пракси ово остаје систем фокусиран на државе, као носиоце регионалних разлика.
Сматра се да је Бимал Гош (Ghosh), високо позиционирани службеник УН организација и дугогодишњи члан саветодавног одбора Међународне организације за миграције, дао прво експлицитно образложење појма 1993. год., у свом извештају Комисији за глобално управљање, формираној 1992. уз подршку Генералног сектретара Уједињених нација. Ово тело промовисало је глобално управљање, комбинацију формалних и неформалних пракси појединаца, јавних и приватних институција употребом тзв. меког права у међународној координацији, тј. кроз необавезујући нормативни оквир чија примена зависи од добре вољe учесника.
Ефекти употребе дискурса у.м. су многоструки. Са једне стране, етаблира државе као актере који поседују легитимну моћ да регулишу људску мобилност у име одржавања сигурности и развоја. Критичке перспективе истичу да стерилни пословни дискурс у.м. производи мимикрију дубоких проблема које носе миграцијски процеси. На пример, форматирање говора о миграцијама кроз термине економије, рационалности, бројева, и сл. у потпуности занемарује социополитичку, културну и психолошку реалност миграција као људског искуства, у коме особе које се крећу нужно јесу перципиране као носиоци ризика. Диспозитив који нормализује да су неки мигранти, неке реалне особе, опасни Други структурно омогућава страх и последично антимигрантски сентимент а организовано деловање против миграната и насиље чини логичном последицом. Службе, попут Европске агенције за граничну и обалску стражу, користе говор у.м. умекшавајући па чак и маскирајући своју примарну безбедносну и милитаристичку функцију. У дневној политици, бројеви и докази, који су у миграцијском контексту оквирне процене и често политичким ставовима обликовани закључци, чија се арбитрарност повећава са интензитетом ризика која се датој миграцијској категорији приписује, служе да усмере јавно мњење и омогуће прихватање радикалнијих а понекад и екстралегалних решења.
За ширење и нормализацију дискурса у.м. од посебног су значаја међународне и међувладине организације и саветодавне агенције (тзв. think-thank), које информишу владе и представнике државних институција, обављају и финансирају истраживања и имплементационе пројекте у владином и цивилном сектору. У европском контексту истичу се Међународна организација за миграције, са седиштем у Женеви, и Међународни центар за развој миграцијских политика (ICMPD), са седиштем у Бечу. Европски контекст у.м. подразумева знатно шири регион, и Азију и Африку, а реализује се као екстернализација граница Европске уније (ЕУ), укључивање држава које нису чланице ЕУ у оперативни систем контроле тј. задржавања нежељених миграцијских кретања према ЕУ, што ЕУ финансијски и политички подстиче. Србија је у том својству ангажована кроз оквир приступања ЕУ, али и кроз мулти- и билатерарне уговоре и договоре најразличитијег формата. Примењући тзв. отворени метод координације, без правне обавезе и са слободом избора приступа за остваривање договорених циљева, промовишући у име ЕУ инструменте попут смерница, размене најбољих пракси, идентификације и праћења индикатора, надзирања имплементације, обуке службеника, ове организације служе као посредници у спровођењу европских политика, суптилно кројећи перцепцију миграцијских процеса и пласирајући теме, проблеме и решења доносиоцима одлука. Невладин статус омогућава спровођење операција дуж и с оне стране граница ЕУ са много мање транспарентности, одговорности или прописа него што би се захтевало од било које владе ЕУ.
Од отвореног метода координације до закона, у систему који не стварају, на чије параметре немају утицаја, државе тзв. полупериферије (транзита), као што је Србија, и периферије (порекла) на специфичан начин третирају добробити примене у.м.: директне инвестиције из држава центра (дестинације), запошљавање у сектору прихвата, контроле или спречавања кретања, као и политичке погодности доноси статус партнера држава центра. У том контексту се у.м., и поред елаборираног дискурса, у пракси најчешће своди на рад задржавања људи с оне стране граница ЕУ.
Литература: Andrijasevic, Rutvica i William Walters. 2010. The International Organization for Migration and the International Government of Borders. Environment and Planning D: Society and Space, 28(6), 977–999; Ashutosh Ishan i Alison Mountz. 2011. Migration management for the benefit of whom? Interrogating the work of the International Organization for Migration, Citizenship Studies, 15:1, 21–38; Bunčič, Sonja i Miroslava Filipović. 2014. „Globalno ekonomsko upravljanje kroz instrumente mekog prava.“ Poslovna ekonomija 8(1): 89–108. Campell, Zach i Lorenzo D’Agostino. 2023. “How an EU-funded agency is working to keep migrants from reaching Europe.” Objavljeno 31/5/2023 na Coda story. Dostupno 12/10/2023 na: https://www.codastory.com/authoritarian-tech/icmpd-eu-refugee-policy/; Carrera, Sergio. 2007. “Building a Common Policy on Labour Immigration. Towards a Comprehensive and Global Approach in the EU?” CEPS Working Document No. 256. https://ssrn.com/abstract=1338050 or http://dx.doi.org/10.2139/ssrn.1338050 (Accessed November 8 2023); Gaibazzi, Paolo, Stephan Dünnwald i Alice Bellagamba (ur.). 2017. EurAfrican Borders and Migration Management. Political Cultures, Contested Spaces, and Ordinary Lives. Palgrave Macmillan, London; Geiger, Martin., Pécoud, Antoine. (2010). “The Politics of International Migration Management.” In: Geiger, M., Pécoud, A. (eds) The Politics of International Migration Management. Migration, Minorities and Citizenship. Palgrave Macmillan, London. 1–20; Hess, Sabine, 2010. ‘We are Facilitating States!’ An Ethnographic Analysis of the ICMPD. In: Geiger, M., Pécoud, A. (eds) The Politics of International Migration Management. Migration, Minorities and Citizenship. Palgrave Macmillan, London. 96–118; International Organization for Migration (IOM). 2021. IOM Strategy in the Western Balkans (2022–2025). IOM, Sarajevo. https://bih.iom.int/sites/g/files/tmzbdl1076/files/documents/IOM%20WB%20Strategy%20ENG%20-%20Final.pdf (Accessed 8 November 2023); Jones Chris, Romain Lanneau i Yasha Maccanico. 2022. Access denied: Secrecy and the externalisation of EU migration control. Heinrich-Böll-Stiftung European Union. Доступно 12/10/2023 na: https://eu.boell.org/sites/default/files/2023-03/secrecy_externalisation_migration_web.pdf; Norman, Kelsey. P. & Nicholas. R. Micinski. 2023. The European Union's migration management aid: Developing democracies or supporting authoritarianism?. International Migration 61: 57–71; Research Directorate, Immigration and Refugee Board, Canada. 1990. Soviet Union: Consequences of "defection" (illegal departure) from the USSR. Objavljeno 1 May 1990 на SUN5385, Dostupno 23/11/2023 na: https://www.refworld.org/docid/3ae6ab7e28.html; Schweitzer, Reinhard. 2022. The ‘Management’ of Migration – And of the Resulting Irregularities. U: Micro-Management of Irregular Migration. Prir. Reinhard Schweitzer, 9–46. IMISCOE Research Series Cham: Springer; Spijkerboer, Thomas. 2022. Migration management clientelism, Journal of Ethnic and Migration Studies 48(12): 2892–2907; Shonick, Kaja. 2009. “Politics, Culture, and Economics: Reassessing the West German Guest Worker Agreement with Yugoslavia”. Journal of Contemporary History, 44(4):719–736; Stojić Mitrović, Marta. 2021. Evropski granični režim i eksternalizacija kontrole granica EU. Srbija na balkanskoj migracijskoj ruti. Beograd: Etnografski institut SANU; Triandafyllidou, Anna & Angeliki Dimitriadi. 2014. Deterrence and Protection in the EU’s Migration Policy. The International Spectator 49(4): 146–162; Ustav SFRJ iz 1974. godine, Službeni list Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, godina XXX, broj 9, Beograd, četvrtak 21. februar 1974. Dostupno 23/11/2023 na: https://www.yuhistorija.com/serbian/doc/Ustav_SFRJ_iz_1974.pdf; Zanker, Franziska. 2019. Managing or restricting movement? Diverging approaches of African and European migration governance. CMS 7: Article No. 17.
Марта Стојић Митровић
