УРОК
УРОК# (диј. урук, рок), несвесно или свесно наношење зла речима – чуђењем и хваљењем некога или нечега, или погледом – урокљивим, злим очима. Митолошки, у. може означавати и демона болести. Одвајање и затварање лика човека, стоке или усева у реч, и хватање или одношење нечије мере, може се представити као магијски чин урицања.
У традицији свих словенских народа присутно је веровање о постојању у. и могућности да се људи, животиње, биљке и предмети могу урећи. Најподложнији у су људи на граници промене статуса – труднице, мала деца и младенци, они који су голи или прљави и који су у неком граничном стању – болесни, гладни и уснули. Од у.су заштићени обележени, ружни, стари, људи којима се нема на чему дивити, који су везани за цркву и неретко женска деца.
Људи који свесно уричу и за то користе одређене речи и предмете сматрају се вешцима и вештицама. Урицање погледом (од злих/лоших очију) узрокује болест или несрећу. Људи и деца који несвесно могу урећи погледом означени су физички или су у граничном стању – деца одбијена од дојења па повраћена, људи са белегом на телу, риђи људи плавих или зелених очију, болесници, жене током менструалног циклуса, труднице, невесте, гладни, људи пред умирање, мртваци, просјаци и др.
Несвесно се може урећи чуђењем, дивљењем или хваљењем. Ономе ко то чини у народу се говори: Што се чудиш? или: Немој да се чудиш, не ваља се.
Од у.се брани заштитним речима – не буди (му) урока, да (му) није урока, турцизам машала (у значењу да није урока), пу-пу да (те, се, је, га) не урекнем и др. Приликом похваљивања некога/нечега обавезно се изговарају и заштитне речи. У противном, треће лице је у обавези да изговори неку од следећих заштитних формула: Пресекао језик!, Камен ти у уста!, Црвен петао црвено јаје снео, пало с тавана па се не разбило! (у Смедереву и Пожаревцу), (Со и) лук ти у очи! (на Косову, у Левчу и Темнићу) и др. И погрдне речи штите од у. Мала деца се у народу називају погрдним надимцима, јер се сматра да се детету не може наудити ако му се не зна и не чује право име. Заштиту од у. представља и амајлија.
О значају у.у српској народној традицији и народној религији сведоче бројне речи и изрази попут: прозорница – урокљива жена; вача на-очи – лако погледати урокљивим очима (Трњ); урочљив – који изазива урок код онога кога погледа, урочен – који је под уроком, п(р)очудиште – урок од злих очију, злоочник/злоочница – мушкарац/жена злих очију, те уверење „више је људи отишло под земљу од урока него од свих других болести“.
Литература: Dinić, Jakša. 2008. Timočki dijalekatski rečnik. Beograd: Institut za srpski jezik SANU; Đorđević, Vesna & Nina Aksić. 2019. „Urok u srpskoj narodnoj tradiciji.“ U Percepcia nadprirodzena vo frazeológii. Slavofraz 2019, ur. Maria Dobrikova, 120−126. Bratislava: Univerzita Komenskeho v Bratislave; Đorđević, Tihomir. 1938. Zle oči u verovanju Južnih Slovena, Srpski etnografski zbornik, knjiga LIII, Život i običaji narodni, knjiga 23. Beograd: Srpska kraljevska akademija; Elezović, Gligorije. 1998a. Rečnik kosovsko-metohiskog dijalekta I. Priština: Institut za srpsku kulturu / Narodna univerzitetska biblioteka; Elezović, Gligorije. 1998b. Rečnik kosovsko-metohiskog dijalekta II. Priština: Institut za srpsku kulturu / Narodna univerzitetska biblioteka. Kulišić, Špiro, Petar Petrović & Nikola Pantelić. 1998. Srpski mitološki rečnik. Beograd: Etnografski institut SANU; Petrović, Dragoljub. 2007. Rečnik srpskih govora Vojvodine 7: poljupčiti – rzati. Novi Sad: Matica srpska; Radenković, Ljubinko. 1973. Urok ide uz polje. Narodna bajanja. Niš: Gradina; Stefanović Karadžić, Vuk. 1849. Srpske narodne poslovice i druge različne kao one u običaj uzete riječi. Beč; Tolstoj, Svetlana & Ljubinko Radenković (red.). 2001. Slovenska mitologija, Enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World. Zlatković, Dragoljub. 2014a. Rečnik pirotskog govora A–Nj. Beograd: JP Službeni glasnik; Zlatković, Dragoljub. 2014b. Rečnik pirotskog govora O–Š. Beograd: JP Službeni glasnik.
Нина Аксић
