УРБАНА ЛЕГЕНДА
Термин урбана легенда се најчешће подразумева подврсту народне приче која говори о догађајима из блиске прошлости, у којој су главни актери обични људи, и која се не одликује специфичним уводним и завршним формулама, нити коначним текстом и уметнички развијеном формом. Специфичност урбане легенде у односу на друге наративе који могу бити обухваћени претходном дефиницијом је у томе што се овај жанр одликује посебним начином извођења и ефектом који производи код слушаоца. Основна карактеристика урбане легенде је сажимање стварних и измишљених детаља, позивање на тачне просторно-временске одреднице и поуздане изворе, док се теме, ситуације и догађаји које третира могу описати као несвакидашњи, необјашњиви, невероватни и, у најмању руку, чудни. Управо оваквој комбинацији урбана легенда дугује драж коју јој аудиторијум радо признаје, оправдано сумњајући у њену веродостојност, али и не напуштајући могућност истинитости. Овако дефинисан појам урбане легенде оперативан је и у контексту српског друштва. Некада се колоквијално користе и други називи као што су хаусторске приче, митови, форумашке легенде, мада је урбана легенда прихваћен и најчешћи термин.
Урбане легенде које у Србији круже третирају различите теме које се најчешће односе на криминал, образовање, познате личности, секс, непријатне и смешне ситуације, незгоде, преваре, и могу садржати ноту хорора и хумора. Могуће их је условно поделити на интернационалне (глобално познате легенде које се преносе у облику у коме су и преузете, без додатне домаће интервенције, као што су оне о кока-коли или аутостоперки која нестаје), домаће (са темама искључиво везаним за контекст српског друштва, на пример, урбане легенде везане за личности из домаћег политичког, културног или свакодневног живота) и интернационално-домаће (са глобално познатим темама обрађеним у домаћем контексту, као што су, рецимо, легенде о крађи органа). Интернационалне урбане легенде стижу путем масовних медија, најпре телевизије и интернета, и може се рећи да се углавном преносе у забављачке сврхе. Друге две групе урбаних легенди имају нешто другачију позадину. Поред тога што круже као занимљивост, бивају испровоциране домаћим социјалним, културним, економским, политичким и другим условима, служећи на тај начин и као медиј за преношење латентних друштвених порука, и као одраз нада, страхова и стресова савременог доба.
Тако се у домаћим облицима урбаних легенди може назрети вредносни и нормативни систем, као и социокултурне и економске прилике и последице вишедеценијског комунистичког периода и процеса транзиције. Неке од њих се више не преносе интензивно, али и даље живе у свести припадника друштва, те се могу чути уколико се затражи њихово препричавање.
Урбане легенде се препричавају у најразличитијим ситуацијама. Нарочито се преносе посредством група вршњака, као што су студенти, адолесценти, али круже и међу многим другим друштвеним групацијама. Када се препричава, урбана легенда задржава неформалну конверзацијску форму, али може бити уметнута и у друге фолклорне врсте попут вицева, мемората, или остати на нивоу неструктурираних и недовољно развијених гласина или саопштења. Узрок оваквом мешању жанрова је управо разноврсност тема, мотива, заплета и садржаја.
Један од доминантних начина ширења данас је и интернет. Велики је број домаћих форума у оквиру којих се о урбаним легендама расправља и где се оне истовремено и преносе. Поред тога, често се може наићи и на домаће интернет странице и блогове на којима се објављују домаће и интернационалне урбане легенде. Популарност урбаних легенди потврђује и чињеница да су многе, углавном домаће, искоришћене и у познатим домаћим филмовима.
Када је реч о научном интересовању за феномен урбаних легенди, оно је најевидентније у антропологији и студијама фолклора. Иако су урбане легенде у Србији релативно касно препознате као занимљиво и научне пажње вредно поље истраживања, домаће студије овог феномена никако не заостају за онима које потписују страни истраживачи. Истраживања обухватају и сакупљање материјала и његову дубинску анализу, најчешће путем структурално-семиолошког метода, у циљу откривања и указивања на латентне друштвене поруке које се преко њих шаљу. Научно интересовање за урбане легенде не ограничава се само на домаћи материјал. Аутори се баве и анализом оних које се везују за друге социо-културне контексте. Урбана легенда је у друштву Србије актуелан фолклорни жанр за који постоји живо интересовање у широким друштвеним круговима и у научној заједници.
Литература: Jan Harold Brunvand, The Vanishing Hitchhiker: American Urban Legends and Their Meanings, New York: Norton, 1981; Richard M. Dorson, American Folklore, Chicago: University of Chicago Press, 1959; Linda Dégh, „What is a Believe Legend?“, Folklore 107, 1996; Gary Alan Fine, „Coke Lore and Coke Low. Urban Belief Tales and the Problem of Multiple Origins“, Journal of American Folklore 92/366, 1979; Heda Jason, „Contemporary Legend. To Be or Not to Be?“, Folklore 101/2, 1990; Dragana Antonijević, „Legende o krađi organa: moralna dilema savremenog društva“, Etnoantropološki problemi 2/2, 2007; Dragana Antonijević, „Merkantilne legende postindustrijskog društva“, Antropologija savremenosti, Beograd: Srpski genealoški centar, 2006; Ivan Kovačević, „Urbane legende: američki i/ili globalni folklor“, Etnoantropološki problemi 2/2, 2007; Ljubomir Hristić, „Koncept urbanih legendi“, Etnoantropološki problemi, 2/2, 2007; Etnoantropološki problemи 2/2, temat: Savremene urbane legende, 2007.
Весна Трифуновић
