ШАЈКАЧА
Шајкача је врста капе од материјала шајак (вунена тканина занатске производње). У Србији се шајкача почела носити са увођењем војне обавезе, а у мушку одећу продире крајем XIX века, када ношња попримa елементе војничког одела. Временом је потпуно потиснула фес. Имати део униформе на себи представљало је статусни симбол. Постојале су војничке и официрске шајкаче, које су имале мали ширит изнад очију, а као део униформе коначно су нестале после Другог светског рата. Шајкача је постала српска национална капа, коју и данас свакодневно носе сељаци из централне Србије.
Литература: Јасна Бјеладиновић-Јергић, Народне ношње у XIX и XX веку: Србија и суседне земље, Београд: Етнографски музеј у Београду, 2011; Јасна Бјеладиновић-Јергић, Народне ношње Срба у XIX и XX веку, Београд: Етнографски музеј у Београду, 2011; Милка Јовановић, ,,Народна ношња у Србији у XIX веку“, Српски етнографски зборник XCII, 1979; Десанка Николић, ,,Како се облачила Народна војска у Србији у XIX веку“, Весник Војног музеја 17, 1971; Миле Недељковић, Српска капа шајкача. Књига Село, Колубара, Подгорина, Тамнава, Кечер. Шест векова Ваљева, Ваљево, 1993.
Драгана Радојичић
