ШУТКА
ШУТКА, различите просторне интеракције и телесне праксе учесника у концерту односно понашање дела публике који активно учествује у музичком догађају, скачући, плешући, гурајући се и певајући. Термин је еквивалент термину у енглеском језику mosh pit којим се означавају праксе учествовања на рок, панк и метал концертима, као и термину pogo, који означава скакање у месту или гурање и ритмично шутирање у форми плеса („сканковање“).
Са антрополошког аспекта ш. на концертима представља динамичну манифестацију групне интеракције, колективне еуфорије и манифестовања идеологије и етике супкултурних група, кроз интеракцију и стил учествовања у простору. Антрополошке анализе ш. показују како се кроз овај феномен испољавају различити аспекти људске природе и друштвених интеракција. Као феномен може се посматрати кроз неколико кључних антрополошких аспеката: 1) Музика и ритам као колективни стимулус: музика делује као снажни стимул који синхронизује покрете и емоције учесника. На основном идеолошком нивоу учеснике повезује идеологија бунта, коју они манифестују кроз музику, плес, телесне технике и певање. 2) Перформанс и друштвена динамика: концерти су перформативни догађаји у којима публика учествује у перформансу. Кроз ш. публика активно доприноси динамици и енергији догађаја. Ервинг Гофман то посматра кроз драматуршку анализу друштвеног живота, где сваки учесник има улогу у стварању укупног искуства. 3) Ритуализација и лиминалност: ш. је ритуални простор унутар концерта, где се свакодневне норме и понашања „спољњег“ друштва (донекле) суспендују. Виктор Тарнер то назива „лиминалном фазом“, у којој се учесници налазе између два стања – свакодневног живота и посебног искуства концерта.4) Трансгресија и ослобађање: у ш. појединци често преиспитују границе социјално прихваћеног понашања, што може бити доживљено као облик ослобађања. Просторна баријера (ограда) између извођача и публике често не постоји, чиме се одступа од правила „спољњег света“, а музичка група и публика саображава кроз перформанс пожељног модела социјалних интеракција те колективизма, не само другачијег већ (наизглед) опозитног доминантној друштвеној свакодневици. 5) Изражавање телесности: У ш. тело постаје главни инструмент изражавања, кроз скакање, плесање и сударање. Телесно изражавање може бити начин ослобађања стреса, каои средство комуникације унутар групе. Скоком са бине на руке публике, појединац демонстрира не само храброст већ и поверење у друге учеснике који делују као једно биће. На овај начин, остварује се блискост и поверење међу учесницима концерта. Сударање и мање грубости, у контексту ш. толеришу се јер показују спремност индивидуе да трпи зарад колектива, што успоставља унутаргрупну блискост. 6) Колективна идентификација и заједништво: учестовање у ш. омогућава појединцима да се идентификују са групом, стварајући осећај припадности међу учесницима. Супкултурне групе кроз учешће на различите начине изражавају степен припадања, те су познавање правила и стила учествовања пресудни за инклузију појединца. Ова појава је богат извор података за проучавање колективног понашања, ритуала, идентитета и телесности у савременим друштвеним контекстима. Иако се чини да овакви супкултурни ритуали, наизглед хаотични или анархични, негирају структуре и правила спољњег друштва, они представљају апропријацију шире свакодевице супкултурном етосу. Кроз своје моделе, правила и облике припадања, супкултурне групе критикују дисфункционалне појаве спољњег света, редефинишући их у потенцијално функционалне. Кроз колективне перформансе попут ш., појединци који се „не уклапају“ или „не желе да се уклопе“ у систем правила „спољњег света“, уче да се социјализују и делују кроз супкултурни систем заснован на наизглед нецентрализованом приступу моћи, правилима и улогама.
Литература: Ambrose, Joe. Moshpit: The Violent World of Mosh Pit Culture. London: Omnibus Press, 2001; Becker, Howard S. Art Worlds. University of California Press, 1982; Bourdieu, Pierre. Distinction: A Social Critique of the Judgement of Taste. Harvard University Press, 1984;Csikszentmihalyi, Mihaly. Flow: The Psychology of Optimal Experience. Harper & Row, 1990; Durkheim, Émile. The Elementary Forms of Religious Life. Free Press, 1995; Goffman, Erving. The Presentation of Self in Everyday Life. Anchor Books, 1959; O’Hara, Craig. 2001. The Philosophy of Punk: More Than Noise. Chico: Ak press; Palmer, Craig. 2005. „Mummers and Moshers: Two Rituals of Trust in Changing Social Environments“. Ethnology 44 (2): 147–166; Ristivojević, Marija. 2012. Rokenrol kao lokalni muzički fenomen. Etnoantropološki problem 7 (1): 213–233; Riches, Gabrielle, Brett Lashua i Karl Spracklen. 2014. „Female, Mosher, Transgressor: A ‘Moshography’ of Transgressive Practices within the Leeds Extreme Metal Scene“. Journal of the international Association for the study of popular music 4 (1): 87–100; Silverberg, Jesse L, Bierbaum Matthew, Sethna P. James i Cohen Itai. Collective Motion of Humans in Mosh and Circle Pits at Heavy Metal Concerts. Ithaca, New York: Cornell University, 2013; Simon, Bradford. 1997. „Entering the Pit: Slam-Dancing and Modernity”. Journal of Popular Culture 31(1): 149–176; Stanojević, Dragan. 2007. „Od potkulture do scene i plemena: postbirmingemski pristupi u analizama odnosa omladine, muzike i stila“. Sociologija. 49 (3): 265–282; Stanojević, Dragan. 2008. „Hardkor scena i masovni mediji u Srbiji“. ТЕМЕ 32 (3): 509–529; St. John, Graham (Ed.). Rave Culture and Religion. Routledge, 2004; Turino, Thomas. Music as Social Life: The Politics of Participation. University of Chicago Press, 2008; Trivers, Robert. 1971. „The evolution of reciprocital altruism“. Quaterly review of biology 46 (1): 35–57; Turner, Victor. The Ritual Process: Structure and Anti-Structure. Aldine Transaction, 1995; Trbojević, Danilo. „Između muzike i nasilja: 'šutka' kao ritualizovani performans identiteta i ideologija.“ Etnoantropološkiproblemi 13 (4), 2018; Tsitsos, William. 1999. „Rules of Rebellion: Slamdancing, Moshing, and the American Alternative Scene“. Popular Music 18 (3): 397–414; Žakula, Sonja. 2015. „The separation of scene and state: the Balkanization of the Belgrade punk scene in the wake of the wars in Yugoslavia”. Rad predstavljen na međunarodnom naučnom skupu Univerziteta u Portu Keep it simple, make it fast!Crossing Borders of Underground Music Scenes, Portugal, Porto 15. – 17. jula; Žikić, Bojan. 2012. „Popularna kultura: nadkulturna komunikacija“. Etnoantropološki problem 7 (2): 315–341.
Данило Трбојевић
