ДОМАЋИНСТВО
ДОМАЋИНСТВО (кућанство; енг. household, нем. haushalt), обухвата све што се тиче привреде и имања једног дома (куће), који се узима као економска целина: интеракције људи који га користе, њихову организацију живота и међусобне односе, начине на које делају, распоређују добра, одговорности и задужења, неопходне за свакодневно функционисање. Д. може имати једног члана или више њих. Односи међу члановима могу варирати од породичних (породично д.), када се налазе у сродству, до чисто резиденцијаних, у ком случају чланови д. нису у сродничком односу, већ живе заједно и сарађују у свакодневним активностима у циљу функционисања д. Таква су нпр. несродничка д. манастирских заједница, цимерстава и др. животних аранжмана. Д. могу бити и колективна или институционална, попут домова за смештај лица без породица или особа којима је потребна нека врста неге. У сваком д.чланови су усмерени ка остваривању заједничких циљева, па је примарна улога д. његова функција.
Амерички антрополог Доналд Р. Бендер нуди објашњење д. као стамбене групе која обавља „домаће функције“, настојећи да превазиђе просторно одређење д., као и могућа преклапања појмова д. и породица. Оннаводи да се породице и д. разликују логички и емпиријски, будући да је референтни оквир породице сродство, док је у случају д. у питању близина становања или боравиште. Сматра да фокус са места људског становања или боравка треба померити на друштвену групу која ствара корезидентну јединицу. Када је реч о преклапању породице и д., етнографски примери показују да не морају све породице да буду и д. нити сва д. нужно морају бити састављена од чланова исте породице. Чак и у случају породичних д. треба имати на уму да нису у свим друштвима односи родитељи–деца кључни. У друштвима у којима неколико мушкараца и жена води рачуна о одгоју и васпитању деце, одређења и распознавања родитеља и њихове деце нису тако оштра. Према томе, д. чини група људи која ствара корезидентну јединицу, заузима неки простор и заједно обавља домаће функције, учествујући на тај начин у преживљавању из дана у дан.
Иако домаћи етнолози ретко експлицитно анализирају сам појам д., увидом у литературу долазимо до важних сазнања о д. као корезидентној јединици. Бројна и детаљна истраживања задруге и задружног живота (још и: кућна или породична задруга, задружно газдинство, задружна кућа, кућна заједница) обухватају питања имовинско-правних односа, ауторитета, поделе послова, статуса жена, деобе и свакодневних дужности. Када домаћи етнолози пишу о обичајима попут прослављања Божића или породичне славе, они анализирају и улоге домаћина и домаћице, односе у д., као и односе према д.као симболичкој тачки сусрета с прецима. Имајући у виду контекст индустријског друштва, у радовима домаћих етнолога и антрополога становање, култура живљења и организација простора анализирани су у светлу промена које је донело увођење нових предмета, промене у начину привређивања и сл. Кућа и дом нису посматрани искључиво као објекти материјалне културе, већ као места на којима се обавља живот: простор у коме се деле улоге, организују послови, обликује слободно време и одвијају интеракције које чине основу д. као функционалне целине.
Литература: Andrejić, Ljubomir. 1973. „Bibliografija o porodičnoj zadruzi kod naših naroda“. Glasnik Etnografskog muzeja 36: 191–290. Bender, Donald R. 1967. “A Refinment of the Concept of Household: Famililies, Co-residence, and Domestic Functions”. American Anthropologist 69 (5): 493–504; Divac, Zorica. 1983. „Savremene transformacije obrednih uloga u porodici“. Glasnik Etnografskog instituta 32: 79–87. Kostić, Cvetko. 1960/1961. „O autoritetu u porodici“. Glasnik Etnografskog instituta 9–10: 37–61; Mid, Margaret. 1978. Sazrevanje na Samoi: psihološka studija mladeži u primitivnom društvu, namenjena ljudima zapadne civilizacije. Beograd: Prosveta; Milić, Anđelka. 2007. Sociologija porodice: kritika i izazovi. Beograd: Čigoja štampa; Tripković, Boban. 2009. „Kontinuiteti kuća i domaćinstava na Središnjemu Balkanu od 5300. do 4600. g. pr. n. e“. Opvscvla archaeologica 33: 7–28. Vlahović, Breda. 1992. „Savremena i buduća istraživanja arhitekture i kulture stanovanja“ Glasnik Etnografskog instituta 41: 173–179; Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika. Knj. IV. 1966. Beograd: SANU – Institut za srpskohrvatski jezik: 514–515.
Катарина Митровић Ражнатовић
