РЕЈВ
РЕЈВ (енг. rave), плесна журка на којој диск џокеји пуштају електронску музику, одржава се у складиштима, клубовима или другим јавним или приватним, затвореним или отвореним просторима. Назив долази из сленга енглеског језика, створен је 60-их година 20. в. На р., који може бити мала забава у ноћним клубовима или приватним кућама или пак велики фестивал и догађај са више диск џокеја и плесних простора, музика је појачана великим, моћним системом за појачање звука, обично са великим сабвуферима за производњу дубоког баса. Често је праћена ласерским светлосним емисијама, пројектованим сликама у боји, визуелним ефектима и машинама за маглу.
Електронска музика, техно и р. су повезани са генерацијским бунтом и стварањем супкултуре. Рејв култура је израз који је почео да се користи како би се описала супкултура која је настајала током репресивне ере Маргарет Тачер и Роналда Регана у Уједињеном Краљевству и САД, кроз напоре и акције генерације X. Процват доживљава раних 90-их година, као бунт против естаблишмента и облик протеста против друштвене климе, владиних политика, корпоративно контролисане музичке индустрије и клабинга. Поред карактеристичног места одржавања и музике, важна компонента р. су групни, опозициони идентитет, и нарочито карактеристичан етос назван „ПЛУР“ (PLUR; акроним од eнгл: peace–мир, love–љубав, unity–јединство, respect–поштовање).
Р. и електронска плесна музика у Србији биле су аутентични феномен популарне културе, чији је развој текао упоредо са друштвено-политичком кризом у земљи током 90-их. У Београду је 1993. одржана прва р. журка у клубу „Академија“. Електронска музика била је изузетно слушана, и почиње се са организовањем р. и техно журки и у другим српским градовима. У Србији је р. био одговор на беду, рат, безнађе и бег од музичког мејнстрима. Српску р. супкултуру, посебно живописну у Београду током друге половине 90-их чинила је независна, миротворна урбана омладина супротстављена тадашњем режиму и мас-медијима. Учесницима р. су друштвени ангажман и активизам били подразумевајући фактори електронске музичке сцене и ноћних излазака. У време санкција и ратова, р. култура је била спона са начином живота који је био универзалан свуда где се слушао репетитивни 4/4 ритам и владале исте вредности: мир, љубав, заједништво. Рејв култура, оригинална и пуна животне енергије које је било врло мало у реалности Србије тог доба, била је бекство од културе смрти која је доминирала медијима и политиком. Ескапизам и жеља за побуном карактерише српски р. 90-их. Као и друштва у којима је настајао, р. се константно мења и еволуира, као рефлексија младих у савременом свету. И данас опстаје као популаран феномен између журке и активизма, уједињујући људе свих узраста који деле љубав према р. музици и поменуте вредности.
Литература: Кроња, Ивана. “Turbo folk and dance music in 1990s Serbia: Media, ideology and the production of spectacle.” Anthropology of East Europe Review (1): 103–114; St John, Graham, prir. 2004. Rave Culture and Religion. London and New York: Routledge.
Извори: Росић, Бранко 2019. Рејв у Србији: Плесни подијум за унутрашњу емиграцију. Недељник 1. август https://www.nedeljnik.rs/rejv-u-srbiji-plesni-podijum-za-unutrasnju-emigraciju/; приступљено октобар 17 2023. Терзић, Павле. 2023. Бајка бесповратног времена. Документарни филм. Tag Media.
Јелена Чворовић
