РИБЉА КРАЉИЦА
У појединим крајевима Србије, рецимо дуж ђердапске деонице Дунава, народ је веровао у рибљу царицу, или рибљу краљицу, митолошко биће које се по својим особинама и функцијама у потпуности поклапа са рибљим царем (в. рибљи цар). Рибља краљица је господарила рибама, одређивала им судбину и тренутак када ће бити уловљене. Она је и сама била риба, а од других се разликовала по неком посебном спољашњем обележју, рецимо знаком на телу (најчешће крстом), особитим распоредом крљушти или специфичном бојом. Свуда где се веровало у рибље краљице и рибље цареве, постојала је забрана њиховог лова и конзумирања. Сматрало се да ће свако ко се огреши о овај табу бити проклет и подложан свакојаким несрећама, па и изненадној смрти, а забележена су и многобројна казивања о томе како су се овакве несреће догодиле појединцима након што су се усудили да их лове.
Литература: „Вода“ у Бандић, Душан. 1991. Народна религија Срба у 100 појмова. Београд: Нолит; Зечевић, Слободан, Дрљача, Душан. „Риболов на ђердапској деоници Дунава“. 1973. Зборник радова Етнографског института 6, Београд, 111–128; „Риба“ у Кулишић, Шпиро, Петровић Ж., Петар, Пантелић, Никола. Српски митолошки речник. 1998. Београд: Етнографски институт САНУ, Интерпринт; Трубарац Матић, Ђорђина, Тодоровић, Ивица. 2014. „Риба у српској народној традицији у контексту древних представа и староцивилизацијских религијских пракси“, Етно-културолошки зборник 18, 43–58.
Ђорђина Трубарац Матић
