РЕГРУТАЦИЈА
Регрутација је игра муслиманског становништва Пештерско-сјеничке висоравни и Старог Влаха. Каже се и играти војника. Потребно је неколико играча који не знају игру, потом играчи који чине комисују за регрутацију и неколико старијих играча, који су судије. Судије седе у соби, испред њих је пустећија (уштављена овнујска кожа) или кабаница прострта по поду. Ту је и комисија, док су играчи који не знају правила ван собе. Један од чланова комисије презива (прозива) једног по једног играча на регрутацију. Прозвани играч је регрут и чланови комисије му кажу да стане на пустећију испред судија. Тада почињу наредбе и питања: Стани лепо! Исправи се! Дигни главу! Колико ти је година? Види какав си! Док га обасипају грдњама и питањима, регрут се збуни, попусти му пажња и не примети када му неко из комисије извуче пустећију на којој је стајао. Тада падне на под. Судије, које до тада нису говориле, сада суде. У зависности од тога је ли регрут пао на нос, задњицу или леђа, изговарају артиљерија, тобџија или пешадија.
Играчи који су били на регрутацији остају у соби и ћуте, чекајући да и остали буду насамарени.
Ова игра показује значај који је права војна регрутација имала међу мушкарцима, а по свему судећи, релативно је новијег порекла.
Литература: Оливера Васић, Народне игре и забаве у титовоужичком крају, Београд: САНУ – Етнографски институт САНУ, 1990.
Напомена: У изради одреднице коришћена је и грађа прикупљена у истраживањима која су обављана од 1968. до 2012. године. Ова истраживања везана су и за пројекте Етнографског музеја (ужички крај, Пештерско-сјеничка висораван, од 1979. до 1983. године), Етнографског института САНУ (ужички крај), Радио Београда (Пештерско-сјеничка висораван, од 1980. до 1982. године). Теренска истраживања Подриња (општине Лозница, Крупањ, Љубовија, Зворник и Братунац) обављана су од 1979. до 1984. године.
Оливера Васић, Нина Аксић
