РЕВЕНА
РЕВЕНА (рефена; перс.-тур. порекла – заједница, слога, ортаклук), архаичан обичај окупљања мушкараца (мушка р.) односно жена (женска р.) на заједничкој гозби за коју сви подједнако сносе трошкове. Осим по учесницима, мушка и женска р. су се разликовале и по значењу, функцији, смислу, контексту и начину извођења обичаја.
Мушка р. забележена је у различитим крајевима Србије, Босне и Хрватске. Није била стални годишњи обичај, већ обичајно-правно састајање мушкараца на вашарима, о сеоским или црквеним празницима, као и после обављеног заједничког посла/трговине о чему сведоче глаголи наревенати и изревенати, коришћени на Кордуну у значењу погодити цену. Било да су се хранa и пиће доносили од куће или плаћали, трошкови су се, осим када је неко позиван као гост, делили на број учесника који је варирао 2–15.
Далеко сложенија била је женска р., годишњи ритуал распрострањен у Војводини у току прве половине 20. в., да би након Другог светског рата полако почео да нестаје, најдуже се одржавши у Банату, у току седме и почетком осме деценије. Падао је на Чисти понедељак, непосредно пред почетак ускршњег поста (Ускрс). Иако је уврштен у хришћански календар, сматра се да је реч о празнику плодности веома старог порекла. Тога дана се чистило посуђе због преласка са мрсне на посну храну, али су уједно вршене припреме за вечерњи празник. Иако је, као и мушка р., подразумевао заједничку гозбу, ипак је окупљање око трпезе било само један елемент овог сложеног годишњег ритуала. Ревенало се у кућама или у кафанама. Како је свим мушкарцима, осим музичарима, било строго забрањено присуство, онај ко би се о ову забрану огрешио био је кажњен ласцивним исмевањем, понекад и разголићавањем. Изрека „Прошао је као деда Арса на ревени“ односи се на причу из Кикинде када је извесни Арса кажњен због упада на р., тако што су му окупљене жене скинуле гаће. Празник је одисао разузданошћу, радошћу, песмом, шалама и опсценошћу. Неке жене су се прерушавале у мушкарце да би употпуниле скечеве са темом сексуалности, која је, кроз глуму, игроказе или вербализацију тј. шале, имала функцију обнове и оснаживања живота и плодности.
Женска р. је празник паганског порекла у коме су жене, на један дан, освајале слободу да би кроз разузданост и шале, на принципу имитативне магије, подстакле буђење природе и њену плодност. Реч је о ритуалу карневалског карактера у коме су вредности и односи моћи који иначе важе поништени и изокренути наглавачке. Због значаја који је овај ритуал имао за читаву заједницу, мушкарци женама нису забрањивали учешће, прихватајући, на један дан, подређени положај. Као празник у коме су учествовале искључиво жене, у социјалистичко доба је његово прослављање постепено потиснуо Осми март. Иако је овај празник прослављао женску еманципацију, славио се заједно са мушкарцима, одузимајући женама ритуалну независност, слободу и моћ, које су у р. имале макар један дан годишње.
Литература: Кулишић, Шпиро & Петар Ж. Петровић. 1970. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. Малешевић, Мирослава. 2007. „Дан распусног живљења“. У Женско: eтнографски аспекти друштвеног положаја жене у Србији. Београд: Српски генеалошки центар. Милосављевић, Миливоје. 1971. Ревена – обичајно-правно удруживање људи у јелу и пићу. Нови Сад: Војвођански музеј. Лада Стевановић. 2013. „Магична моћ опсцених речи у женској ревени.“ У Poznanskie studia Slawistyczne 3: 173–186. DOI 10.14746/pss.2012.3.11
Лада Стевановић
