ЗАПИС (В)
Запис је исписана магијска формула или одређене речи које треба да заштите или излече носиоца.
Записи у се српском народу користе по угледу на турске записе, а у вези су са прастарим веровањима о демонима и моћи имена и писане речи. У многим културама распрострањено је веровање да је име божанства или демона само по себи моћно, те да се тачним именовањем демон придобија или подвргава вољи онога ко именује.
Верује се да записи штите од урока, болести, смрти, погибије, квара, штете, од временских непогода, уједа паса и змија, напада звери, затим од рђавих снова, злих демона и духова, враџбина и чини. Запис може служити и за придобијање наклоности момка или девојке.
Записе пишу хоџе, дервиши, свештеници, фратри и монаси, а њихов садржај може бити цитат из Курана или Библије, формула (Соломоново слово, Антонов запис), отисак равнокраког крста са иницијалима ИС ХС НИКА (Исус Христос победник), басма или жеља оног ко потражује запис. Записом се у помоћ могу позивати и свеци. Купују се, а могу имати и одређено временско трајање (мањи трају неколико дана, а већи и скупљи трају дуже).
Запис је исписан на папиру, ређе на оловним плочама или јатаганима. Држи се у навоштеном свитку у металној или дрвеној кутијици ваљкастог, српастог или троугластог облика и носи се уз себе (на ланчићу око врата, испод пазуха, привезан за мишицу, ушивен у одећу или у тоболцу). Не сме се јавно показивати јер се верује да би тиме изгубио магијску моћ.
Запис може служити и за заштиту животиња, којима се веже око врата, за рогове или реп. Њиме се штите и њиве и торови, јавним истицањем или закопавањем у земљу. Постављен изнад улаза или у ћошкове, може служити и за заштиту кућа.
Литература: Веселин Чајкановић, Из српске религије и митологије 1910−1924, Београд: СКЗ, 1994; Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић, Српски митолошки речник, Београд: Етнографски институт САНУ − Интерпринт, 1998.
Милеса Стефановић-Бановић
