СВАДБА
СВАДБА је скуп обичаја који прате склапање брака. Њима се мења лични и друштвени положај појединца – неудате девојке / неожењени момци преводе се у статус удатих жена / ожењених мушкараца. У етнолошкој и антрополошкој литератури с. се стога третира као обред прелаза. Ритуали који прате склапање брака спадају у најсложеније ритуале животног циклуса. Због значаја за појединца и његову ужу (ширу) заједницу, циклус свадбених обичаја испуњен је комплексном обичајно-обредном праксом у функцији обезбеђивања будућим супружницима првенствено срећног и успешног заједничког живота и услова за стицање здравог потомства. Традиционално склапање брака чине три веће сукцесивне целине: предсвадбени обичаји, обичаји на дан с. и обичаји после с. Циклусу предсвадбених обичаја који је испуњен бројним забранама и договорима будућих пријатеља, припадају све радње од упознавања младенаца до дана венчања: упознавање младенаца, гледање куће, просидба, позивање на свадбу, припреме за свадбу, преношење младине спреме, момачко / девојачко вече и др. Процес склапања брака кулминира у обичајима на дан с. Поред бројних локалних разлика у њиховој структури, могуће је издвојити и уобичајене елементе: окупљање сватова, долазак по младу, преузимање младе, одлазак на венчање, склапање црквеног/грађанског брака, свадбено весеље, улазак младе у младожењину кућу, испраћај сватова итд. Један од распрострањенијих обичаја који се практикују у данима који следе након склапања брака јесте посета орођених породица. Прославом Младенаца (22. марта) круг свадбених обичаја се затвара. На тај дан, млади супружници (младенци) у свом дому примају госте који се служе колачићима од пшеничног брашна премазаним медом (у народу познати као младенчићи) који симболизују дуг, срећан и сладак брачни живот. Све три целине свадбених обичаја изводе се према правилима која су прихваћена од стране групе или појединаца које их практикују. Локалне специфичности с. најбоља су илустрација народне изреке Сто кућа, сто обичаја (или Сто села, стотину адета).
Обичаји који прате склапање брака садрже елементе и секуларног и религијског ритуала, односно имају двојаку функцију – друштвену и магијску. Прву од њих дефинише чињеница да већина обичаја има изразито друштвени карактер, јер се с. у народу третира као важан друштвени догађај. Склапање брака – којим се успоставља веза између две породичне/друштвене заједнице – прилика је да актери свадбеног церемонијала прикажу своје материјално стање, друштвени статус, родбинске и пријатељске релације са другим учесницима и сл.
Магијски подтекст свадбених обичаја присутан је у свим његовим фазама. Разрађена и садржајна обредна активност, у чијој је основи магијско-религијска пракса са првенствено заштитном улогом, налази се у готово свим сегментима циклуса свадбених обичаја. Магијски поступци помоћу којих се обезбеђује срећан и успешан брак двоје младих могу се груписати у две веће целине: 1) магијске радње везане за култ плодности и 2) заштита младенаца од злих сила. Бројни су магијски реквизити чијим се моћима утиче на плодност младенаца. Поред жита – које је неизоставни део свадбених ритуала – у сврху добијања здравог порода користе се и јабуке, цвеће, гушчја пера и сл. Како би се првенствено младенци и други учесници свадбених ритуала, заштитили од злих и урокљивих сила, у свадбеним обичајима се користе различити апотропајони. Заштитна моћ се приписује рузмарину, младином велу, барјаку итд.
Свадбени обичаји, иако садржајно и структурно различити како од регије до регије тако и од места до места, представљају синтезу вековима понављаних народних обичаја, црквених правила, те моралног кодекса средине. Ипак, с обзиром на то да су обичаји „жив“ процес који се временом мења, прилагођава ситуацијама, усаглашава са средином и временом у коме се живи, све је приметније и да се поједини сегменти српских свадбених обичаја модификују или губе услед измењених друштвених околности.
Литература: Bandić, Dušan. 2004. Narodna religija Srba u 100 pojmova. Beograd: Nolit; Bogdanović, Bojana. 2022. „Srpski svadbeni običaji u rumunskom delu Banata“. U: Srbi u Rumuniji II - Etnološka istraživanja Božića, krsne slave i svadbe, (ur.) Mihaj Milja Radan, 227–291. Temišvar / Beograd: Savez Srba u Rumuniji & Etnografski institut SANU; Zlatanović, Sanja. 2003. Svadba – priča o identitetu. Beograd: Etnografski institut SANU; Marković, Dušanka. 2017. Srpski svadbeni običaji u Vojvodini. Novi Sad: Muzej Grada Novog Sada; Pantelić, Nikola. 2002. „Predgovor“. U: Običaji životnog ciklusa u gradskoj sredini, (ur.) Zorica Divac, 11–13. Beograd: Etnografski institut SANU.
Бојана Богдановић
