СПОРТ
СПОРТ са становишта етнологије и антропологије представља вишедимензионалан културни феномен кроз који се рефлектују и обликују различити аспекти људског живота и искуства, укључујући идентитете, заједнице, динамике моћи и друштвене промене.
Антропологија с. је усмерена на разумевање начина на који је с.уткан у културне контексте, истовремено обликујући друштво и бивајући друштвено обликован. Једна од фундаменталних тема у овој области јесте истраживање културних пракси и ритуала повезаних са с. Различити спортски догађаји често укључују церемоније, покличе и гестове који имају дубок културни значај. Снажна симболика која се у таквим приликама јавља омогућава антрополозима да разоткрију и разумеју њено значење као и начине на које она доприноси конструкцији групног идентитета.
Из антрополошке перспективе с.се може посматрати као феномен кроз који се креирају и репродукују различити индивидуални и колективни идентитети. Кроз с. се могу оснаживати или изазивати родне норме, расни и етнички идентитети, као и националне или регионалне припадности. На том трагу, антропологија с. може пружити важне увиде у везе између с. и национализма, политике и глобализације. Велики спортски догађаји, попут Светског првенства или Олимпијских игара, могу се разумети било као моћан механизам за репродуковање националног идентитета било као места протеста и субверзивне делатности. У том смислу, могу се анализирати стратегије које користе носиоци моћи за промоцију сопствених интереса, као и начини на које спортисти настоје да се позиционирају унутар комплексног терена политике, дипломатије и активизма.
Важан аспект антрополошког бављења с. јесте фокус на организационе структуре и управљање у различитим друштвима. Антрополози настоје да укажу на динамике и структуре моћи које оперишу у свету с. било да је реч о улози клубова и репрезентација у одржавању друштвене кохезије, стратегијама развијања аматерског и врхунског с. или о односу према изузетним спортистима. Таква истраживања могу подразумевати фокус на финансирање, регулисање или управљање с. са свим политичким или економским импликацијама. Показује се да с. има важну и све релевантнију економску димензију како у глобалној тако и у локалним економијама. Велике спортске манифестације, попут Олимпијаде, подразумевају обрт велике количине новца којим се управља на различите начине, што може имати подједнако добар или лош утицај и изазвати различите социјалне последице на друштва или државе које те догађаје организују. Економски утицај с.може се посматрати кроз призму изградње спортских објеката, преко туризма, пратећих комерцијалних садржајa, па до све раширеније комерцијализације која се огледа у спонзорствима или продаји медијских права.
С.у антрополошким истраживањима може бити посматран и кроз утицај на здравље и општу добробит појединаца и друштва у целини те се може разумети у контексту позитивних ефеката на физичко и ментално здравље, али и негативних страна као што су повреде или трауме произведене различитим факторима, од неједнакости до дискриминације.
Као културни феномен, с. се може посматрати из различитих перспектива, од откривања комплексних веза са културом, све до истицања његове важности у креирању друштвене и културне динамике и стварања људског искуства уопште.
Литература: Besnier, Niko, Susan Brownell, Thomas F. Carter. 2017. The Anthropology of Sport. Bodies, Borders, Biopolitics. University of California Press. Blanchard, Kendall. 1995. The Anthropology of Sport: An Introduction. Bloomsbury Academic; Giulianotti, Richard. 2015. Sport: A Critical Sociology. London: Polity Press.
Иван Ђорђевић
