СИНДЕМИЈА
СИНДЕМИЈА, истовремено јављање двe или више болести које синергијски делују унутар једног социо-еколошког контекста, чиме се повећава оптерећење одређене популације тим болестима и њихова учесталост у оквиру дате заједнице.
Концепт с. је развијен у оквиру Критичке медицинске антропологије у последњој деценији 20. в., као реакција на биомедицинску праксу посматрања и приступа болестима, а у којој се те болести узимају као засебни ентитети, независни од друштвеног контекста у којима се јављају. Насупрот томе, медицински антрополози су инсистирали на разумевању садејства биолошких и друштвених фактора у интеракцијама и последицама различитих болести. Тако је развијен приступ који испитује груписање одређених болести и њихову биолошку интеракцију код појединаца или унутар популација, а са посебним фокусом на факторе друштвене неједнакости и неправде као детерминанте таквог груписања и интеракције.
Данас је појам с. усвојен у социјалној епидемиологији и јавном здрављу где се претежно користи за означавање здравствених последица биолошких интеракција две или више болести, чије синергијско деловање доприноси преоптерећењу одређене популације тим болестима. Као најчешћи пример с. наводи се коинфекција вирусом ХИВ-а и бактеријом туберкулозе. Бактерија туберкулозе убрзава штетну прогресију ХИВ-а, док истовремено ХИВ позитивне особе изложене туберкулози имају већу вероватноћу да развију активну и брзо напредујућу туберкулозу у поређењу са онима који су ХИВ негативни. С. се дакле не односи само на коинфекцију, већ и на појачан ефекат инфекција због вишеструких интеракција различитих болести.
У таквим интеракцијама и последицама болести, Критичка медицинска антропологија истиче одлучујући значај друштвених фактора. Као пример могу послужити услови који су допринели томе да мигранти запослени у рударској индустрији Јужне Африке посебно буду погођени коморбидитетом туберкулозе и ХИВ-а. Лоша вентилација и дуготрајно излагање силицијумској прашини у затвореним рударским окнима повећава ризик од развоја туберкулозе, те је њена учесталост у рудницима злата Јужне Африке међу највишим на свету. Боравак рудара миграната у пренатрпаним и лоше проветреним смештајним објектима такође повећава вероватноћу излагања бактерији туберкулозе. Паралелно с тим, одвојеност од породице и ризично сексуално понашање посебно доводи ову групу у опасност од заражавања ХИВ-ом. Овај коморбидитет често није дијагностикован и лечен услед страха миграната од губитка посла, присилне репатријације и стигме коју ХИВ и туберкулоза носе. Повратак радника у њихове заједнице додатно представља велики ризик за даље ширење ових болести. Као што овај пример сугерише, болести не постоје у друштвеном вакууму и стога њихово преношење и утицај никада нису само биолошки процес, већ и последица сиромаштва, дискриминације и структурног насиља.
Померање фокуса са појединачних болести на с. омогућава свеобухватније разумевање здравствених проблема, као и начина на који социокултурне, историјске и географске реалности интереагују са штетним последицама болести и погоршавају их. Концепт с. је коришћен у антрополошким истраживањима урбаних подручја САД-а при тумачењу везе између пораста насиља, болести зависности и стопе ХИВ-а. Истраживања урбаних с. су омогућила разумевање сложених интерактивних ефеката сиромаштва и изложености вишеструким здравственим претњама. Антрополошка анализа, која интегрише индивидуално искуство, знања на локалном нивоу и шире друштвене факторе, указује на путеве којима болести погађају сиромашне слојеве у градовима, као и на велике изазове у пружању ефикасне и одрживе здравствене заштите сиромашнима у урбаним срединама широм света. Теорија такође сугерише да синдемијске болести захтевају другачије стратегије превенције него у случају да су те болести међусобно независне. Новије студије су примениле концепт с. и на пандемију ковида 19. Други здравствени проблеми који су разматрани у синдемијским оквирима су гојазност, неухрањеност, стрес, депресија и друге психичке болести. То показује да проучавање с. није ограничено на заразне болести, већ да укључује сва обољења која се могу сматрати последицама лоших животних услова одређене популације.
Теоријски концепт с. је препознат и примењен и у домаћој антропологији, чиме је омогућен увид у локалне специфичности одређених здравствених проблема. У истраживању интравенског коришћења дроге у Београду показано је да је синдемијска слика интравенских корисника дроге структурирана више око хепатитиса Ц, него око ХИВ-а какав је случај у САД. Још једна специфичност је уочена у погледу социо-културних чинилаца који делују на оболевање од различитих болести у датој популацији, а које не потичу толико од спољашњег света колико из самог тог миљеа. На основу утврђене различите синдемијске ситуације међу београдским интравенским корисницима дроге у односу на овај проблем у северноамеричким или другим европским градовима, креиране су и контекстуално прилагођене препоруке за превенцију даљег ширења синергијски појачаних болести у овој групи.
Концепт с. се показао корисним и за истраживање здравствених ризика који погађају уличне сексуалне раднице у домаћем контексту. Тиме је идентификована и анализирана недовољно позната интеракција друштвених и медицинских фактора у погледу ризика од болести које нису искључиво сексуално и крвно преносиве.
У домаћој антропологији је разматрана и штетна синергија хроничних болести и ковида 19 током пандемије, када се показало да су пацијенти с хроничним болестима поднели несразмерно висок терет у поређењу с другим сегментима становништва. На примеру ове рањиве групе указано је на опасност системског ad hoc одговора на здравствену кризу, без претходног разумевања специфичних потреба различитих социјално и здравствено рањивих група и креирања протокола који би за њих важили.
Ови примери показују да теоријски концепт с. има широку и важну улогу у формулисању здравствених политика и да се његовом применом успешније третирају актуелни здравствени проблеми у различитим контекстима.
Литература: Ember, Carol R. & Melvin Ember, ed. 2004. The Encyclopedia of Medical Anthropology: Health and Illness in the World’s Cultures. New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers; Jarić, Isidora. Marko Milenković & Miloš Milenković. 2023. „Nekovid pacijenti u pandemiji: kvalitativno istraživanje dostupnosti zdravstvene zaštite za pacijente sa nezaraznim hroničnim oboljenjima u Republici Srbiji.“ Etnoantroploški problemi 18 (1): 235–260; Küçükali H. 2023. “Application of the Syndemic Theory and Analysis of Synergy.” European Journal of Public Health 33 (2); Lurie, M. N. & Williams, B. G. 2014. “Migration and health in Southern Africa: 100 years and still circulating.” Health Psychology and Behavioral Medicine 2 (1): 34–40; Singer, Merrill. Nicola Bulled, Bayla Ostrach & Emily Mendenhall. 2017. “Syndemics and the biosocial conception of health.” The Lancet 389 (10072): 941 – 950; Žikić, Bojan. 2013. „Intravensko korišćenje droge u Beogradu kao sindemijsko okruženje.“ Etnoantropološki problemi 8 (4): 927–944; Žikić, Bojan & Miloš Milenković. 2017. “Female street sex work in Belgrade as a risk environment for a syndemic production: a qualitative study.” Srpski arhiv za celokupno lekarstvo 145 (11/12): 611–617.
Весна Трифуновић
