СМИЉЕВАЦ
СМИЉЕВАЦ, врста женског оглавља већих димензија, капа у склопу невестинске народне ношње код Срба. Претпоставља се да је с. настао од венца ношеног око главе, представљајући његов сложенији облик. У београдској Посавини се средином 19. в. називао венац. Улога с. је да заштити невесту од урока. Стога је најчешће богато украшен смиљем, па отуд и назив, али и другим биљем (босиљак, кичица, мајкина душица, нана, рудача итд.) и додацима за кићење (траке, вунене нити, перле, шљокице, мала огледала, перје), за која се верује да имају заштитну, апотропејску моћ. Био је познат у ношњама Ресаве, Белице, Левча, Шумадије, рудничког, чачанског, ужичког округа и у Подрињу. Осим што је с. украшавао невестину главу, он је и показивао њено имовинско стање. У погледу припреме и изгледа с. постојале су бројне локалне варијанте. Може бити округлог облика, ићи више у ширину или у висину. Заједничка особина свих облика с. јесте то да је најукрашенији на врху главе и напред. Потиљак је често покриван нашивеном марамом, убрадачом или је задња страна с. била покривена дугим везеним пешкиром који је падао низ младина леђа. Испод образа носио се подбрадник, са нанизаним сребрним новцем и низом перли. С. се носио и после свадбе, око четрдесет дана по венчању или све док жена не затрудни. На нестанак овог оглавља у појединим крајевима утицале су власти. Тако су се у Жаркову око 1860. год. тамошњи кнез и „виђенији људи“ договорили да забране куповину с. јер су „скупи и неподесни за ношење“.
Литература: Bjeladinović, Jasna. 2011. Narodne nošnje Srba u XIX i XX veku: Srbija i susedne zemlje. Beograd: Etnografski muzej: 55–56; Jovanović, Milka. 1979. Narodna nošnja u Srbiji u XIX veku. SAZb XCII. Beograd: SANU: 67–68; Pantelić, Nikola. 1998. „Smilje“, „Smiljevac“. U Srpski mitološki rečnik. Drugo, dopunjeno izdanje. 410–411. (Prir.) Špiro Kulišić, Petar Ž. Petrović, Nikola Pantelić.Beograd: Etnografski institut SANU, Interprint; Petrović, Petar. 1948. Gruža. SEZb LVIII. Beograd: 150; Vlahović, Mitar. 1930. „Ženska nošnja u beogradskoj posavini“. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 5: 41–82; Vujić, Joakim. 1920. Putešestvije po Srbiji II, Beograd: SKZ: 30–31; Zega, Nikola. 1926. „Izobičajene mladine kape u Srbiji“. Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu 1: 75.
Гордана Благојевић
