БАШМАРАМА
БАШМАРАМА (тур. baš – глава, арап. mahrama – рубац, шал, пешкир). Женски одевни предмет за покривање главе девојака и удатих жена у горанској заједници. Разликују се према употреби и намени и, уз терлик, симболишу брачни статус жене.
Б. се шије од беле провидне тканине кроз коју су уткане нити свиле или свиле и танких светлуцавих нити које се у горанском говору називају тељ. Све четири стране б. су исте дужине (1м). Украшена је перлицама, а у садашњости се за украшавање користе и кристали. Перлице се нашивају на рубове. Постоји више мустри и сваке године се допуњују. Мустре осмишљавају жене које украшавају б. Оне изаберу моделе који постају актуелни, тј. у моди су током те године. Перлице се нижу тако да се направи низ који се спаја са свиленом траком (комарће).
По врсти перлица или бисера разликују се б. украшене:
1. „Со беле бисери“ – белим бисерима
2. „Со жвте бисери“ – жуто-златним бисерима
3. „Со чункарке“ – дугим перлицама у комбинацији са бисерима
4. „Со мунистре“ – перлицама
5. „Со кристал“ – кристалима или комбинацијом кристала и бисера
6. „Со свитаљенке“ – великим перлицама промера 0,5 мм у сребрној и златној боји Свитаљенке данас више нису у употреби.
За свакодневно покривање главе удате жене користи се мафес. „Мафес со китке“ је танка б. у боји (браон, љубичаста, жута) са на све четири стране нашивеном ручно рађеном чипком од предива (конца који је израђен од природних материјала) и пластичним, ређе металним, перлицама (аспре). Б. се украшава помоћу игле за хеклање намотавањем предива у белој боји и провлачењем аспри.
„Башмарама за прва машала“ је незаобилазан део горанског свечаног костима који невеста носи прве вечери свадбеног весеља (машала). Беле је боје, са нашиваним нитима свиле и теља у облику квадрата на угловима. Унутар сваког квадрата су нашивене аспре, а одскора и циркони. Ова б. је без перлица на рубовима.
„Млајнестечка башмарама“ или враћка је због богатства украса изразито свечана. Украшена је златастим, жутим бисерима нашивеним на све четири стране тако да се у облику латиничног слова в спуштају низ леђа. Невеста (млајнеста) покрива њоме главу и украшава свој костим ујутро након прве брачне ноћи када иде „на вода“. Носи је сваки пут када одева свечани костим током прве године брака или док не постане мајка (када се скида враћка).
Б. представља једно од обележја горанске заједнице и Горе. Има значајну улогу као симбол горанског идентитета како у прошлости тако и у садашњости.
Литература: Darmanović, Mina. 1994. „Sadašnja goranska narodna nošnja“. Glasnik Baština 5: 143–149. Nikolić, Desanka. 1995. „Etnokulturni stereotipi stanovnika Gore i Sredačke župe“. Šarplaninske župe Gora, Opolje i Sredska, Antropogeografsko-etnološke, demografske, sociološke i kulturološke karakteristike. Knj. 40/II: 169–174. Beograd: Geografski institut „Jovan Cvijić“ SANU. Đorđević Crnobrnja, Јаdranka. 2020. Nismo prekidali sa Gorom. Etnicitet, zajednica i transmigracije Goranaca u Beogradu. Posebna izdanja knjiga 93. Beograd: Etnografski institut SANU.
Илустрација: Цртеж који прилажем уз одредницу је графички израз „млајнестечке башмараме“ који је извела МА Јулија Зулфикари, млада уметница горанског порекла из Београда.
Јадранка Ђорђевић Црнобрња
