БЛИСКОСТ
БЛИСКОСТ, квалитативно својство различитих интерперсоналних односа: породичних, пријатељских, партнерских, суседских, колегијалних и др., као друштвено-емотивна димензија међуљудских односа, динамична је, вишедимензионална и културно условљена појава. Појам је теоријски флуидан и аналитички сложен, те је б. недовољно систематизована и често се проучава у оквиру сродних феномена као што су интимност, повезаност, емоционална подршка или сродство. Иако се у јавном дискурсу б. најчешће повезује с позитивним осећањима као што су поверење, љубав, топлина, разумевање, приврженост, хармоничност, оданост (…), она носи потенцијал за развој конфликта, повређивање, емоционалну зависност и неравнотежу моћи у односу, те превару и издају. Ова амбивалентност чини б. комплексним искуством. Б. може имати просторну и емоционалну димензију. Просторна б. може бити физичка (географска или телесна) и културна (симболичка, језичка, родбинска). Физичка б. односи се на телесно присуство и/или деловање у заједничком географском простору. Културна б. подразумева делимично или потпуно дељене образаца понашања, вредности, језика, навика и симболичких система. Емоционална б. подразумева осећај узајамне разумљивости, отворености и доступности, што не мора бити условљено физичким присуством те може постојати и у условима привремене или трајне раздвојености. Ове димензије утичу на то како се б. доживљава, успоставља и одржава у међуљудским односима и ширим друштвеним контекстима. Она није нужно узајамна нити трајна – може бити једнострана, подложна прекидима, трансформацијама и флуктуацијама у времену. Развојем дигиталних комуникационих технологија дошло је до развоја нових облика б. у којима физичка удаљеност више није препрека за интеракцију. Појава интернета, мобилних телефона и друштвених медија проширила је појам б. на дигиталну сферу. Критичари указују на то да дигиталне форме б. могу бити површне, нестабилне и краткотрајне, што резултира симулацијом блискости уместо емоционалне дубине. Физичка, симболичка и дигитална ограничења, којима је б. увек обележена, регулишу степен приступа, интензитет односа и видљивост емоција.
У научној литератури б. је најчешће разматрана у оквиру студија личних односа, емоционалне економије, сродничких пракси и интимности. Концептуална сличност захтева пажљиво разграничење од сличних термина. Често се поистовећује с појмом интимности (енгл. intimacy), доминантним у англофоној литератури, који се углавном односи на романтичне и сексуалне релације у оквиру западног културног контекста модерности и постмодерности. Ентони Гидeнс интимност повезује с концептом чистих веза – рефлексивних, добровољних и егалитарних односа одраслих индивидуа. Феминистичке критике указују на ограничења оваквог приступа, истичући да б. не подразумева нужно избор, равноправност или консензус, нити се исцрпљује у сексуално-романтичним релацијама. У ширем смислу б. се односи на квалитативни доживљај унутар различитих облика социјалне повезаности, без нужно сексуалне/ романтичне компоненте.
Антрополошки приступи б. посматрају као резултат друштвених пракси – она није природно дата, већ се изграђује кроз навике, рутине, негу, комуникацију, ритуале, размену ресурса и бригу. Остварује се кроз континуиране интеракције, емоционалну размену, дељење искустава и различите облике узајамне изложености – просторне, емотивне или дигиталне. У домаћој етнологији и антропологији, слично као и на глобалном нивоу, б. је ретко експлицитно обрађивана, али је имплицитно као тема присутна у бројним истраживањима која се баве породичним односима, заједничким животом, емоционалним везама, солидарношћу и интимношћу. Стога се она појављује као кључна, мада често имплицитна категорија у разумевању друштвених односа у различитим заједницама. Иако је концепт б. мање заступљен у домаћој теоријској литератури, савремена теренска истраживања у локалном контексту пружају чврсту основу за његову даљу теоријску артикулацију и развој.
Литература: Bauman, Zigmunt. 2009. Fluidna ljubav. Novi Sad: Mediterran Publishing; Giddens, Anthony. 1992. The Transformation of Intimacy: Sexuality, Love and Eroticism in Modern Societies. Cambridge: Polity; Gillies, Val. 2003. Family and intimate relationships: A review of the sociological research. Families & Social Capital Research Group, South Bank University; Jamieson, Lynn. 1998. Intimacy: Personal Relationships in Modern Societies. Cambridge: Polity Press; Jamieson, Lynn. 1999. ‘Intimacy Transformed? A Critical Look at the Pure Relationship’. Sociology 33: 77–494; Moore, Henrietta L. 2014. If Intimacy is the Answer, Then What is the Question? Paper presented at the workshop entitled ‘Probing the Intimate: Cross-Cultural Queries of Proximity and Beyond’, University of Cambridge, May 2014; Parks, Malcom & Kory Floyd. 1996. “Meanings for Closeness and Intimacy in Friendship”. Journal of Social and Personal Relationships 13(1): 85–107; Poster. Mark. 1999. “Underdetermination”. New Media and Society 1(1): 12–17; Radivojević, Sonja. 2024. „Bliskost u svetu digitalne povezanosti: ka rekonceptualizaciji porodičnih, prijateljskih i partnerskih veza u Srbiji.“ Doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu; Reis, Harry & Carly Rusbult (eds.). 2004. Close relationships: Key readings. London: Taylor & Francis; Reis, Harry & Susan Sprecher (eds.). 2009. Encyclopedia of human relationships. New York: Sage Publications; Turkle, Sherry. 2011. Alone Together: Why We Expect More from Technology and Less from Each Other. New York: Basic Books.
Соња Радивојевић
