МАСКУЛИНИТЕТ
МАСКУЛИНИТЕТ, скуп друштвених улога, понашања и значења која се приписују мушкарцима. Доминантна теоријска позиција у разумевању м. полази од става да се маскулинитет конституише кроз свакодневне активности и унутар структуре родних односа који подразумевају историјску динамику и међукултурне варијације. Разматрање друштвене конструкције м. основу има у конструктивистичкој доктрини повезаној са питањима рода.Неке од најранијих конструктивистичких претпоставки воде порекло из антропологије. Средином 1930-их америчка антрополошкиња Маргарет Мид настојала је да истражи колико су разлике у темпераменту и емотивном понашању мушкараца и жена урођене, а у којој мери се оне могу приписати утицајима културе. У студији „Пол и темперамент у три примитивна друштва“ (1935), насталој на основу етнографског истраживања спроведеног у три просторно блиска племена на Новој Гвинеји, показала је да темперамент и емотивно понашање које се у западном друштву традиционално сматрало женским може постати мушки образац понашања у једном племену (Арапеши), забрањено већини мушкараца и жена у другом (Мундугумори), док у трећем племену мушкарци и жене могу прихватити инверзне обрасце понашања у односу на оне који су уобичајени у западном друштву (Чамбули). Мидова је закључила да се стварање ових супротних типова може приписати једино утицајима културе.
Током 1960-их и 1970-их концепт рода заснован на друштвено условљеним разликама између мушкараца и жена наставиле су да развијају феминистичке теорије, што је 1980-их довело до проблематизовања друштвене конструкције м. Антрополози дефинишу м. и користе овај концепт на четири начина: мушки идентитет (енг. male identity) – м. обухвата све што мушкарци мисле и раде; мушкост (енг. manhood) –м. представља све што мушкарци мисле и раде да би били мушкарци; мушкост-одважност (енг. manlinnes) – неки мушкарци су „већи мушкарци“ од других и мушка улога (енг. men’s role) – која наглашавају односе мушкарац–жена. Социолог Мајкл Кимел истакао је да значење м. варира у различитим културама, да м. има историјску динамику унутар сваке појединачне културе, да се одређења м. током живота мењају на индивидуалном нивоу, као и да значење м. варира унутар сваког друштва у било којој тачки времена – због чега је предложио да се концепт користи у множини (маскулинитети). Одређени обрасци пожељног мушког понашања постају доминантнији од других и у науци се означавају преовлађујућим маскулинитетом (енг. hegemonic masculity).
Социолошка истраживања мушкараца и м. код нас указују да динамика друштвених, историјских, економских и политичких фактора чини дубоку структурну датост која пресудно утиче на репродуковање м. Такође се предочава да се представе о м. формирају у оквирима доминантне патријархалне матрице која се заснива на специфичном систему родних односа, хијерархија, привилегија, доминације и моћи. Економско-политичке промене кроз које српско друштво пролази од 1990-их тумаче се као узрок тзв. кризе м., оличене у отежаном прилагођавању мушкараца новим условима. У том контексту, највећи извор незадовољства односи се на немогућност мушкараца да у неповољним економским условима одговоре нормативним идеалима хранитеља породице, што посебнo долази до изражаја у друштвеним околностима обележеним ретрадиционализацијом и репатријархализацијом. Последице кризе м. испољавају се кроз различита понашања у партнерству и родитељству, укључујући и насиље у породици. У српској антропологији м. се показао делотворним теоријским и аналитичко-интерпретативним оквиром за разумевање комплексних феномена из спектра савремених етнолошких и антрополошких истраживања – од различитих аспеката друштвеног живота традиционалног црногорског друштва и манифестовања маскулиних образаца у савременој идентитетској репродукицји, преко образаца понашања и репродукције моћи у мушким затворима у Србији, до конструисања м. кроз рекреативно играње малог фудбала и интерпретације разлика међу професијама перципираним као „мушке“ или „женске“.
Литература: Anđelković, Biljana. 2015. „Hegemoni maskulinitet u muškim zatvorima u Srbiji.“ Antropologija 15 (1): 49–70; Banović, Branko. 2016. The Montenegrin Warrior Tradition: Questions and Controversies over NATO Membership. New York: Palgrave MacMillan; Connell, W. Raewyn. 2000. The Men and the Boys. Berkeley: University of California Press; Gutmann, C. Matthew. 1997. „Trafficking in Men: The Anthropology of Masculinity.“ Annual Review of Anthropology 26: 385–409; Hughson, Marina. 2017. Muškarci u Srbiji: druga strana rodne ne/ravnopravnosti. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja; Kimmel, Michael. 2004. „Masculinities.“ In: Man and Masculinities: A Social, Cultural and Historical Encyclopedia, eds. Michael Kimmel & Amy Aronson, 503-507. Santa Barbara: ABC CLIO; Kimmel, Michael. 2005. The History of Men. New York: State University of New York Press; Mead, Margaret. 1963 [1935]. Sex and Temperament in Three Primitive Societies. New York: William Morrow and Company; Nedeljković, Saša. 2010. „Maskulinitet kao alternativni parametar etničkog identiteta: Crnogorci u Lovćencu.“ Etnoantropološki problemi 5 (1): 51–67; Žikić, Bojan. 2016. „Rekreativni (mali) fudbal u Beogradu: maskulinitet sredovečnih muškaraca.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU 64(2): 239–255.
Бранко Бановић
