МИХОЉСКО ЛЕТО
Михољско лето добило је назив по Михољдану или Миољдану, празнику који се слави 29. септембра/12. октобра. Када је око овог празника висока температура и лепо време, онда се ти дани називају михољско лето (негде и сиротињско лето или бабље лето).
Михољско лето је назив за метеоролошки феномен који подразумева да се временски услови карактеристични за лето настављају и након календарског почетка јесени. Период михољског лета обухвата продужетак топлих дана и након Михољдана. Иако јесен календарски наступа 22. септембра, у народу се сматра да тек након Михољдана почиње „права“ јесен. Михољско лето користи се за завршетак јесењих послова.
У Опленачком крају се верује да око Михољдана мора да буде дванаест дана лепог времена како би сиротиња стигла да збере летину и заврши све неопходне послове пре зиме.
Литература: Енциклопедија православља, Београд: Савремена администрација, 2002; Енциклопедија српског народа, Београд: Завод за уџбенике, 2008; Миле Недељковић, Календар српских народних обичаја и веровања за просту 1995, Београд: Вук Караџић, 1995; Миле Недељковић, Обичаји у Срба, Београд: Вук Караџић, 1990; Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић, Српски митолошки речник, Београд: Етнографски институт САНУ − Интерпринт, 1998.
Милеса Стефановић-Бановић
