КОРЗО
КОРЗО (итал. corso, лат. cursus) изворно означава трк, трчање, ток, тркалиште или улично шеталиште. У савременом значењу к. подразумева градски простор у коме се у одређено време окупљају шетачи, али и саму неформалну институцију друштвене интеракције која се том приликом одвија у строго дефинисаном јавном простору.
Традиционални к. најчешће је укључивао комбинацију динамичких и статичких елемената. Динамички елементи подразумевају елиптичну путању којом се шета, трасу и смер кретања. Статички елементи обухватају места за стајање дуж ивице путање шетања. Простор дешавања су улице од изузетног значаја, а време његовог одвијања углавном зависи од годишњег доба, радних дана и старосне доби учесника. Да би се остварила друштвена интеракција на к., неопходно је познавање културе јавног понашања. Спонтано одређена и прећутно прихваћена правила понашања давала су к. карактер неформалне социјалне институције. Овај феномен просторног понашања распрострањен је у великом делу Европе, пре свега у земљама Медитерана и окружења централног Балкана, где је, као важан део градске свакодневице, имао посебан значај у друштвено-културном животу градова.
Интересовање за к. у српској етнологији и антропологији почиње осамдесетих година 20. в. када Љиљана Гавриловић спроводи истраживање у Новом Пазару. Фокусирајући се на синхронијске аспекте к., закључује да представља место на коме се састају и друже искључиво млади, а да је, поред социјализације младих, каналисање генерацијских сукоба присутних на другим местима посебно значајна његова функција. У делу докторског истраживања из области просторног понашања спроведеног почетком деведесетих година, Весна Вучинић Нешковић анализира дубровачки Страдун као к. Поред синхронијских, она испитује дијахронијске апсекте и доноси низ запажања од посебног значаја за каснија истраживања – корелација просторних сегмената к. и друштвених група које у њему учествују, важност познавања културе јавног понашања на к., динамички и статички аспекти к., уздужно и попречно сегментирање при чему се сегменти к. могу вредновати позитивно, негативно или неутрално, процеси акултурације и енкултурације који се одвијају на различтим сегментима к. итд. Теоријско-методолошки оквир проучавања к. као неформалне социјалне институције и ритуализоване свакодневице развијен у истраживањима Весне Вучинић Нешковић, представљао је основу за каснија истраживања к. у различитим градовима Србије и Црне Горе (Смедеревска Паланка, Панчево, Земун, Приштина, Вршац, Пљевља и Никшић) која су под њеним менторством спроводили студенти етнологије и антропологије .
Литература: Vučinić, Vesna. 1999. Prostorno ponašanje u Dubrovniku: antropološka studija grada sa ortogonalnom strukturom. Beograd: Filozofski fakulteta Univerziteta u Beogradu. Vučinić, Vesna & Smiljana Antonijević. 1998. „Društvena funkcija i simbolika beogradskog korza u vreme Kraljevine Jugoslavije (1931–1941).” Glasnik Etnografskog instituta SANU 47: 85–101. Vučinić, Vesna & Jelena Miloradović. 2006. Corso as the Total Social Phenomenon: The Case of Smederevska Palanka, Serbia. Ethnologia Balkanica 10: 229–250. Gavrilović, Ljiljana. 1984. „Korzo – iskazivanje generacijske polarizacije u strukturi grada.“ Etnološke sveske V: 33–37. Banović, Branko. 2014. Pljevaljski korzo (1930–2004). Pljevlja: Zavičajni muzej Pljevlja
Бранко Бановић
