КУЛТУРНИ РАТ
КУЛТУРНИ РАТ (нем. Kulturkampf, енгл. culture wars), сукоб друштвених група за доминацију вредности, веровања, пракси и идентитета. К.р. се увек води око дефинисања реалности и важних друштвених тема, што чини опште знање, а укључује јавни морал, етику, вредности и погледе на свет.
У Немачкој је у 19. в. термин Kulturkampf означавао сукоб око суштински различитих схватања националног идентитета. Термин culture wars односи се на поларизацију америчког друштва, у којем су се у прошлости конфликти дешавали између протестаната, католика и Јевреја, док су садашње позиције дефинисане углавном религиозношћу и њеним одсуством. Елементарни сукоб води се између корпуса религиозних актера и оних који сматрају да религија не треба да има било какав утицај на дефинисање јавних политика и друштвеног живота. Сукоб се углавном води између конзервативаца и либерала, па тако превазилази разлику између чланова Републиканске и Демократске партије. Џејмс Дејвисон Хантер је у књизи Culture Wars: The Struggle to Define America (1991) идентификовао главне теме друштвене поларизације у САД као што су: право на абортус, федерални и републички закони о оружју, имиграција, раздвајање државе и цркве, питање приватности, рекреативна употреба дрога, права ЛГБТ особа и цензура. Данас су у средишту пажње дебате које укључују питања људских права, мултикултуралности, расизма и других тема, које у основи имају надметање различитих вредносних вертикала, моралних норми, идентитета и животних стилова. Концепт к.р. има сопствену социолошку и антрополошку вредност, али веома често бива инструментализован унутар самих друштвено-критичких дискурса оба идеолошко-идентитетска пола, при чему бива ослоњен на манихејске дистинкције, чиме неретко замагљује праву природу културних разлика.
К.р. у Србији је сложенији, јер су номиналне позиције либерала и конзервативаца након 1991. год., као носиоци доминантних дискурса, преузели бивши чланови социјалистичке номенклатуре окренути различитим политичким и филозофским традицијама, са задатком да друштво проведу кроз транзицију. Доминантна тема је национализам, као кључна матрица српског друштва након распада Југославије. Конзервативци наступају са националистичких позиција, а либерални део друштва истиче вредности отпора ратовима у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, као и на Косову и Метохији, мултикултурализма и владавине права и слобода.
Почетком новог миленијума, к.р. у Србији се додатно компликује након смене режима Слободана Милошевића, када номинални представници либералног и антикомунистичког политичког спектра долазе на власт и постају видљиве њихове међусобне вредносне разлике. Све сфере друштва, од политике преко уметности до спорта, бивају поларизоване и инструментализоване у оквиру к.р. идеолошки непомирљивих позиција.
Након 2012. године српским друштвом доминира псеудоконзервативна матрица, док су стари носиоци оба пола к.р. маргинализовани. Савремени к.р. у Србији постаје борба за опстанак система вредности које одударају од медијски постулираног доминантног културног оквира. У средишту су теме: подела на „две Србије“; однос према демократији, владавини права и слободи мишљења и изражавања, као наслеђу западних друштава; однос према чланству у Европској унији; однос према Косову и Метохији; однос према Српској православној цркви и њеној позицији у односима друштвене моћи; однос према Југославији, комунизму и Другом светском рату; однос према капитализму и социјализму; однос према образовању, језику и писму; однос према ратовима на тлу бивше Југославије и ратним злочинима. Присутне су и теме попут права на абортус, расизма, сукоба између родне теорије и родно-критичког феминизма, псеудонауке и научног сазнања (посебно у области медицинских наука), рата у Украјини и појасу Газе, тероризма и сл.
Литература: Antonić, Slobodan. 2008. Kulturni rat u Srbiji. Beograd: Zavod za udžbenike; Čolović, Ivan i Mimica, Aljoša, ur. 1992. Druga Srbija. Beograd: Plato; Hunter, James Davison. 1991. Culture Wars: The Struggle to Define America. New York: Basic Books; Konstantinović, Radomir. 1981. Filozofija palanke. Beograd: Nolit; Perović, Latinka. 2015. Dominantna i neželjena elita: beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX–XXI vek). Beograd: Dan graf, Radio televizija Vojvodine; Đurković, Miša. 2006. Kraj i početak: politika i kultura u Srbiji 1999–2005. Novi Sad: Stilos.
Милан Томашевић
