МИГРАНТСКЕ МРЕЖЕ, системи друштвених веза које повезују појединце и заједнице укључене у процес мигрирања – мигранте, њихове породице, пријатеље и сународнике у земљама порекла, транзита и пријема.
Концепт се развија у оквиру теорије мигрантских мрежа (енг. migrant network theory) која се јавља као критичка реакција на доминацију неокласичних и „светско-системских“ приступа миграцијама током друге половине 20. в. Док су неокласични модели посматрали миграције као резултат рационалних индивидуалних одлука заснованих на „cost-benefit“ логици, теорија светских система (енг. world-systems theory) наглашава улогу глобалних економских структура, империјалног наслеђа и капиталистичког поретка у формирању миграцијских токова. Упркос разликама, оба приступа су занемаривала агенсност миграната (тј. способност деловања и одлучивања) као и друштвене везе које организују и обликују миграцијска кретања. Теорија м.м. је увела „мезо-ниво анализе“, смештајући у средиште пажње друштвени капитал и међуљудске односе који посредују између индивидуалних одлука и структурних услова. Теоријску артикулацију овог концепта су формулисали Даглас Меси, Алехандро Портес, Томас Фаист и Чарлс Тили од краја 1980-их година до почетка новог миленијума. Посебно утицајна постала је дефиниција коју су Меси и сарадници (1993) предложили описујући м.м. као „скупове међуљудских веза које повезују мигранте, бивше мигранте и немигранте у подручјима порекла и одредишта путем односа заснованих на сродству, пријатељству и заједничком пореклу“. Осим класичних теорија миграција, концепт је утемељен и антиципиран „снагом слабих веза“ (1973) Марка Грановетера, према којој удаљеније и мање интензивне везе између појединаца пружају приступ новим информацијама и приликама. У миграторном контексту, такве везе често представљају канале кроз које се шире информације о мигрирању, смештају, правно-бирократским оквирима и пословним могућностима. Овај приступ је додатно ојачан концептима „друштвеног капитала“ (Пјер Бурдије) и „друштвених дознака“ (Пеги Левит) који се односе на транснационалну циркулацију идеја, норми, ресурса и пракси кроз м.м. Заједно посматрани, ови теоријски оквири значајно су допринели разумевању м.м. као кључних механизама кроз које друштвене везе обликују и одржавају миграцијске токове, чинећи их релативно аутономним у односу на економске и политичке структуре.
Опште карактеристике м.м. обликоване су њиховом функцијом олакшавања и стабилизације миграцијских процеса. Оне смањују трошкове мигрирања и ризике уласка у земљу пријема као и на страно тржиште рада, омогућавају ефикаснију друштвену и економску адаптацију, те доприносе одржавању културног идентитета и ублажавању носталгије у новој средини. Кроз широк опсег формалних и неформалних односа – не само оних који су засновани на блискости него и професионалних, институционалних и етнонационалних – м.м служе као инфраструктура за размену информација, знања, финансијских средстава, савета и социоемоционалне подршке. Истовремено, пружају „осећај познатог окружења“ и ублажавају културни шок који настаје миграцијом. Надаље, умрежавање првих миграната ствара темеље за „ланчане миграције“, при чему свака нова особа додатно ојачава мрежу и чини миграцију све доступнијом – што је посебно значајно за мигранте из сиромашних средина. Стабилне и „омасовљене“ м.м временом прерастају у трајне мигрантске институције способне да одржавају миграционе токове чак и у периодима рестриктивних политика имиграције.
М.м. могу имати и амбивалентне ефекте. У појединим контекстима, оне могу олакшавати и нерегуларне облике кретања, чије дефинисање и услови настанка зависе од миграционих политика и режима контроле државе пријема. Снажне унутармрежне обавезе понекад могу ограничити аутономију појединаца, док ослањање на етничке и сродничке везе може допринети већој социјалној затворености и концентрацији миграната у одређеним сегментима тржишта рада. Такви процеси, ипак, не произилазе искључиво из деловања самих мрежа, већ су у великој мери обликовани политикама интеграције, становања и запошљавања у друштвима пријема.
У контексту српске дијаспоре, м.м. имају историјску улогу и изражену транснационалну димензију. Нарочито од друге половине 20. в., миграције Срба карактеришу обрасци ланчаних миграција у којима мреже посредују при одабиру дестинације, запослењу, становању и правно-бирократској адаптацији. Српски клубови, удружења, културно-уметничка друштва, црквене општине и професионалне организације представљају формализована чворишта ових мрежа. Она повезују различите генерације миграната, обезбеђују транснационалну друштвену инфраструктуру и служе као центри окупљања и неговања идентитета, али и као платформе за економско повезивање између заједница миграната и земље матице. Поред тога, мреже српске дијаспоре играју значајну улогу у економији Србије кроз бројне праксе, као што су слање дознака, инвестиције у локалне заједнице порекла и развој транснационалног предузетништва.
Транснационалне заједнице, чији чланови одржавају везе не само на релацији земља матица –земља имиграције него имају и контакте с другим деловима српске дијаспоре, показују како мигранти истовремено делују унутар више културних, институционалних и просторно-географских оквира. Оснажена технолошким и телекомуникацијским напретком, њихова динамика додатно ојачава м.м омогућавајући им транскултурни капитал и већу мобилност у повезивању с различитим групацијама, сферама и другим социокултурним и економским аспектима. Тако м.м. додатно обликују могућности и стратегије интеграције у шире системе савременог глобализованог света.
Литература: Antonijević, Dragana. 2013. Stranac ovde, stranac tamo. Antropološko istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta; Antonijević, Dragana, Miloš Rašić & Lazar Barać. 2025. „Transnacionalne strategije poslovanja srpskih preduzetnika u Beču.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU 73 (1): 61–83; Barać, Lazar. 2022. „Extracomunitari al modo serbo: konceptualizacija termina srpski ekstrakomunitari kao imenitelja srpskih radnih migranata u italijanskoj pokrajini Vićenca.“ Etnološko-antropološke sveske 33 (22): 81–96; Bobić, Mirjana & Marija Babović. 2013. „Međunarodne migracije u Srbiji – stanje i politike.“ Sociologija 55 (2): 209–228; Bourdieu, Pierre. 1986. “The Forms of Capital.”. In Handbook of Theory and Research for the Sociology and Education, edited by John G. Richardson, 241–258. New York: Greenwood Press; Burdije, Pjer. 1999. Nacrt za jednu teoriju prakse. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Cederberg, Maja. 2012. “Migrant Networks and Beyond: Exploring the Value of the Notion of Social Capital for Making Sense of Ethnic Inequalities.” Acta Sociologica 55 (1): 59–72; Faist, Thomas. 1997. “The Crucial Meso-Level.” In International Migration, Immobility and Development: Multidisciplinary Perspectives, edited by Tomas Hammar, Grete Brochmann, Kristof Tamas & Thomas Faist, 187–217. Oxford/New York: Berg; Faist, Thomas. 2000. The Volume and Dynamics of International Migration and Transnational Social Spaces. Oxford: Oxford University Press; Gelderblom, Derik & Whynie Adams. 2006. “The limits and possibilities of migrant networks”. In Migration in South and Southern Africa: dynamics and determinants, edited by Pieter Kok, Derik Gelderblom, John O. Oucho & Johan van Zyl, 227–248. Cape Town: HSRC Publishers; Gold, Steven J. 2005. “Migrant Networks: a Summary and Critique of Relational Approaches to International Migration”. In The Blackwell Companion to Social Inequalities, edited by Mary Romero & Eric Margolis, 257–285. Malden, MA: Blackwell Publishing Ltd; Granovetter, Mark S. 1973. “The Strength of Weak Ties”. American Journal of Sociology 78 (6): 1360–1380; Haug, Sonja. 2008. “Migration Networks and Migration Decision-Making”. Journal of Ethnic and Migration Studies 34 (4): 585–605; Koser-Akçapar, Şebnem. 2010. “Re-Thinking Migrants’ Networks and Social Capital: A Case Study of Iranians in Turkey”. International Migration 48 (2): 161–196; Massey, Douglas. 1990. “Social Structure, Household Strategies, and the Cumulative Causation of Migration”. Population Index 56 (1): 3–26; Massey, Douglas, Joaquin Arango, Graeme Hugo, Ali Kouaouci, Adela Pellegrino & Edward Taylor. 1993. “Theories of International Migration: A Review and Appraisal”. Population and Development Review 19 (3): 431–466; Pavlova, Tanja, Jelena Predojević-Despić & Svetlana Milutinović. 2013. „Transnacionalno preduzetništvo: iskustva migranata-povratnika u Srbiju“. Sociologija 55 (2): 261–282; Portes, Alejandro, ed. 1995. The Economic Sociology of Immigration: Essays on Networks, Ethnicity, and Entrepreneurship. New York: Russell Sage Foundation; Raghuram, Parvati, Leroi Henry & Joanna Bornat. 2010. “Difference and Distinction?: Non-migrant and Migrant Networks”. Sociology 44 (4): 623–641; Rašić, Miloš. 2022. Zamišljena domovina: klubovi, identitet i integracija srpskih gastarbajtera u Beču. Beograd: Posebna izdanja Etnografski institut SANU 99; Stojić Mitrović, Marta. 2019. “The Reception of Migrants in Serbia: Policies, Practices and Concepts”. In The Challenges of Migration in Southeast Europe: Social Workers as Promoters of Human Rights in the Times of Rising Anti-Migration Sentiment in the Countries of South East Europe, edited by Julia M. Watkins & Darja Zaviršek, 17–27. Journal of Human Rights and Social Work 4 (1). Cham: Springer; Tilly, Charles. 1991. “Transplanted Networks”. In Immigration Reconsidered: History, Sociology, and Politics, edited by Virginia Yans-McLaughlin, 79–95. Oxford: Oxford University Press.
Милош Рашић и Лазар Бараћ
