ВОДЕНИ ЧОВЕК
Назив за водењака (в. водењак) забележен у околини Беле Цркве. У селу Јасенову је народ веровао да водени човек живи у водама Караша, да је малог раста, да од одеће има само чакшире, као и да на глави носи шиљату капу, у којој му се крије снага. Овакав опис воденог човека има своје паралеле у представама о водењаку забележеним на ширим словенским просторима. Рецимо, идеја о томе да водени човек носи шиљату капу у складу је са веровањем забележеним међу Русима да водењак има шиљату главу, док представа о томе да је патуљастог раста има своје паралеле међу Чесима у Мославини (Хрватска), који су га описивали као зеленог патуљка налик жаби, као и међу Лужичким Србима, који су га замишљали као патуљка обученог у црвено. Идеја да су водењаци патуљасти вероватно потиче од веровања да водени духови настају од некрштене утопљене деце, што показују веровања забележена међу Русима и Пољацима да водени духови изгледају као мала космата деца, као и да настају од некрштене деце коју су утопиле мајке.
Литература: Ђорђевић Белић, Смиљана. 2013. „Власински водени бик. Фолклорни текст, ритуална пракса и замишљање заједнице“. Aquatica. Посебна издања САНУ: Балканолошки институт – књ. 122, Београд: Балканолошки институт САНУ, 103–130; Зечевић, Слободан. 1968–1969. „Митска бића народних веровања североисточне Србије“. Гласник Етнографског музеја у Београду 31–32, 327–362; „Водењак“ у Зечевић, Слободан. 1981. Митска бића српских предања, Београд: Вук Караџић –Етнографски музеј; „Водени човек“ у Кулишић, Шпиро, Петровић, Петар Ж., Пантелић, Никола. 1998. Српски митолошки речник. Београд: Етнографски институт САНУ – Интерпринт; Раденковић, Љубинко. 2000. „Митолошки становници вода – водењак“. Даница 8, 310–316; Раденковић, Љ. 2013. „Водени дух – водењак. Словенске паралеле“, в. Aquatica, 161–172; Трубарац Матић, Ђорђина, Тодоровић, Ивица. 2014. „Риба у српској народној традицији у контексту древних представа и староцивилизацијских религијских пракси“, Етно-културолошки зборник 18, 43–58.
Ђорђина Трубарац Матић
