ВЕРТЕП
ВЕРТЕП, првобитно назив за пећину Христовог рођења, затим обредна божићна поворка од куће до куће уз извођење представе о Христовом рођењу, а уједно и макета цркве која се том приликом носи и литургијска драма која се изводи. Са доласком руских и украјинских учитеља у Србију, у XVIII веку уводи се и в. поворка на територији Аустроугарске где живе Срби. Осим у Војводини, где је најзаступљенији, обред в. се изводио у Мачви и селима југоисточне Србије. Данас се спроводи у селима Баната и Срема, као и румунског Баната где живе Срби. Поворка се спроводи на Бадње вече, након вечере, обично у периоду од пет по подне до девет увече, када од куће до куће, по селу иду млади момци, певају пригодне песме и изводе вертепску драму. У Банату се понегде в. изводи паралелно с поворком коринђаша, а у другим крајевима се неретко подудара с поворком коледара. В. представља христијанизовану форму обредних поворки, а постао је распрострањенији између два светска рата. Код Срба, у селима румунског Баната понегде, под утицајем румунског језика, назива се бетлехем. Изводе га на простору Војводине припадници различитих етничких (Румуни, Мађари, Буњевци) и конфесионалних група (католици и унијати).
Учесници поворке носе макету црквице у којој је представљено рођење Исуса Христа (слама, Богородица и јасле с новорођеним Исусом Христом). Црквица је претежно од дрвета, како би је могла носити и деца. Учесници су углавном младићи 10–15 годиина, обучени у дуге беле хаљине или тунике. Они имају задужења у групи и изговарају пригодне текстове вертепске драме, на тему рођења Исуса Христа. Младића је шесторица, од којих су двојица пастири, тројица мудраци – Гашпар, Валтазар и Мелхиор, а Ирод је одвојена драмска личност. На терену се понегде среће појам цареви за сву четворицу, или се мудраци сматрају краљевима, а само Ирод је представљен као цар. Цареви носе високе капе од картона, украшене звездицама или турбане. Уз њих иду и два пастира која носе преврнуте кожухе и крзнене капе на глави и/или опаклију. Раније су им лица била маскирана, брада и бркови од кудеље и вуне, око појаса су носили звона или клепетуше којима су оглашавали улазак у кућу, а у рукама су држали пастирске штапове, на леђима носили торбе за поклоне које су примали од домаћина. У понеким селима румунског Баната ишао је и чича Пера, обучен у свакодневно одело.
Вертепаши в. постављају на средину собе, и изводе вертепску драму (разговор царева о рођењу Исуса Христа). Пре и после ње углавном певају божићни тропар „Рождество“. Певају се и „Сви јазици“, „Витлејеме славни граде“, „Слава во вишњем Богу“ и „Дјева дњес“. Цареви ударају сабљама изнад глава, затим се прикључују и пастири са шалама. Када се заврши вертепска драма, вертепаши упућују добре жеље домаћину и укућанима; заузврат добијају орахе, јабуке, бомбоне, храну, вино и ракију, а данас највише новац. Када се заврши поворка, сви поклони и новац деле се на једнаке делове или се дају цркви.
У већини села, у српским заједницама в. се изобичајио након Другог светског рата, али се обичај махом задржао код припадника других етничких група у Војводини. Током 1990-их започиње ревитализација поворке в. у српским заједницама, а од 2000. год. посебне напоре у обнављању чине сеоски свештеници и локалне самоуправе. Године 2018. в. је уписан у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа, као део божићних обичаја и „друштвених свечаности локалних заједница на подручју Срема“.
Литература: Aksić, Nina. 2024. „Obredna i neobredna slatka hrana i slatkiši: Božić, slava i svadba kod Srba u rumunskom Banatu“. Ishodišta 10: 9−24; Bosić, Mila. 1996. Godišnji običaji Srba u Vojvodini. Novi Sad: Muzej Vojvodine – Prometej; Ivanović Barišić, Milina. 2022. „Božićni ciklus praznika i običaja kod Srbau Banatu – Rumunija“, u: Srbiu Rumuniji. Tom II. Etnološka istraživanja Božića, krsne slavei svadbe. Temišvar–Beograd: Savez Srba u Rumuniji – Etnografski institut SANU: 5‒145; Janjušević Oliveri, Ana. 2020. „Značenje riječi vertep – od pećine do igrokaza ili Vertep – stara-nova riječ srpskog jezika“, Jezikofil: https://jezikofil.rs/znacenje-rijeci-vertep-od-pecine-do-igrokaza-ili-vertep-stara-nova-rijec-srpskog-jezika/; Kulišić, Špiro, Petrović Ž. Petar i Nikola Pantelić. 1998. Srpski mitološki rečnik, Drugo dopunjeno izdanje. Beograd: Etnografski institut SANU; Marjanović, Vesna. 2008/2009. Vertep ili Betlehem hrišćansko-narodna predstava posvećena rođenju Isusa Hrista. Beograd: Etnografski muzej u Beogradu; Marjanović, Vesna. 2012. „Obredne povorke, igrokazi i liturgijske drame u zimskom ciklusu običaja na prostoru Srbije“. Glasnik Etnografskog muzeja 76: 43‒60; Nedeljković, Mile. 1990. Godišnji običaji u Srba. Beograd: „Vuk Karadžić“; Pavković, Nikola. 2010. „Slojevi narodne religije u Banatu“. U: Banat kroz vekove. Ur. Miodrag Maticki i Vidojko Jović. Beograd: Vukova zadužbina, 545‒584; Pavlović, Mirjana. 2006. „Božićni običaji Srba u Temišvaru“. Glasnik Etnografskog instituta SANU 54: 333‒344; Popov, Igor. 2023. Običaji i igre Srba u Pomorišju. Temišvar: Savez Srba u Temišvaru.
Нина Аксић
