ВЕРИГЕ
ВЕРИГЕ, ланац састављен од металних карика међусобно повезаних у непрекинутом, чврстом низу; производ ковачког заната. Због своје погодне зглобне структуре, в. су имале многоструку практичну примену у домаћинству и свакодневном животу. Централна улога в. била је изнад отвореног огњишта. Оне су висиле са греде и служиле за качење котлова или лонаца приликом кувања хране. Захваљујући томе што се ланац састојао од покретно повезаних карика, посуде су се могле лако подизати и спуштати ближе или даље од ватре, чиме се регулисала температура кувања.
Значај в. у народу делом је условљен материјалом од кога су израђене (гвожђе), као и њиховим обликом. Наиме, гвожђе се у народним веровањима често сматрало апотропејским материјалом, односно супстанцом која има моћ да одбија зло и штити од натприродних сила, док су карике повезане у нераскидивом низу носиле симболику повезаности и трајања. У фолклорној традицији в. поседују апотропејску и исцелитељску моћ – сматрало се да штите дом и породицу, одбијају несрећу, болест и „зле силе“, те да њихов додир или присуство доноси благостање. Када се родитељима „не држе“ деца, од в. се правио круг кроз који се сипала освећена вода да би се у њој окупало дете, јер се веровало да ће му то сачувати живот. В. су стављане на праг куће ради заштите укућана од несреће и невоље. У случају временских неприлика, изношене су из куће како град не би уништио усеве. У народу постоји веровање да су в. фетиш божанства које господари вуковима. Стога је в. указивана посебна пажња и њима се приносила жртва како „вуци не би клали стоку“ и да би се „уста вуковима завезала“. У народним обичајима који прате одређене календарске празнике, в. се користе као важан ритуални предмет. На Бадње вече се у в. изнад огњишта стављао врх од бадњака. На Божић је у појединим крајевима пред ручак постојао обичај да се „свако чељаде ухвати за вериге и прекорачи преко ватре“; негде се тога дана живина хранила у кругу начињеном од в. са огњишта, док се у неким местима веровало да треба загристи в. како би зуби били здрави. У в. се на Светог Игњата стављала шљивова гранчица. У источној Србији постојао је обичај да се уочи Светог Мрате на кућном прагу жртвује црни петао. Његова глава, а понегде и мало перја, качили су се на в. У појединим крајевима у кљун петла стављала се и по која длака од сваке врсте домаће стоке. Овај обред се тумачи као приношење жртве в., које су имале улогу фетиша повезаног са домаћим божанством.
В. су у народној традицији симбол повезаности, верности и слоге. Ко хоће да унесе неслогу у кућу, тај узме трн, њиме дотакне в. и тако се, по веровању, изазове домаћа неслога. Оне симболишу правду, те су се људи над в. заклињали. У народном предању вериге су се најчешће доводиле у везу са причом о окованости Светог апостола Петра. Према том предању, када је цар Ирод бацио апостола Петра у тамницу, он је био окован у двоструке в. Током ноћи, док је спавао између двојице војника, јавио му се анђео Господњи, пробудио га и извео напоље, при чему су в. саме спале с њега. Даље се наводи да су неки хришћани тајно узели те в. и чували их код себе као драгоцену реликвију, доживљавајући их као симбол присуства самог апостола Петра, који је након бекства из тамнице наставио да проповеда у другим крајевима и више се није враћао у Јерусалим.
Часне вериге се у народном предању не везују само за Светог апостола Петра, већ и за највећег српског светитеља – Светог Саву. Наводно је и Свети Сава једном био окован, те је након што је ослобођен, сачувао в. и користио их за лечење болесних.
У црквеном календару в. је посвећен посебан празник – 29. јануара по грегоријанском (односно 16. јануара по јулијанском календару) Српска православна црква и њени верници славе Часне вериге Светог апостола Петра, у народу још познате и као Верижњаци, Верижице, Часне вериге. Реч је о празнику који један број српских породица слави као крсну славу. У разним местима српског етничког простора Вериге се сматрају за велики празник. У појединим крајевима се на тај дан не раде тежи послови, док у неким жене посте. Према народном веровању, од Верижњака (Верижица, Часних верига) почиње блаже време, јер Бог усијаним веригама почиње да загрева земљу.
Литература: Bandić, Dušan. 2004. Narodna religija Srba u 100 pojmova. Beograd: Nolit; Srpska pravoslavna crkva https://spc.rs/sr/news///13256.casne-verige-svetog-apostola-petra.html; Ivanović Barišić, Milina i Nina Aksić. „Krug“. Etnološko-antropološki pojmovnik srpske kulture. Beograd: Etnografski institut SANU. https://pojmovnik.rs/pojmovnik/%D0%9A/%D0%9A%D0%A0%D0%A3%D0%93; Karadžić, Vuk Stefanović. 1972. Srpski rječnik. Beograd: NOLIT; Kulišić, Špiro, PetarŽ. Petrović iNikolaPantelić. 1970. Srpski mitološki rečnik. Beograd: Nolit; Radenković, Ljubinko. 1996. Simbolika svetau narodnojmagiji Južnih Slovena. Beograd–Niš: Balkanološki institut SANU (knjiga 67) i Prosveta.
Бојана Богдановић
