КРУГ
КРУГ затворена кружна линија без почетка и краја, скуп тачака подједнако удаљених од тачке која се узима као центар к. Кружница је геометријски облик без углова и страница, непрекидна и безвремена, што јој даје посебан значај како у математици тако и у симболици. Симболика к. обухвата јединство и сједињење у бесконачности, вечност и универзум, заштиту, ред и хармонију у свим сегментима живота. Он је уједно и граница која раздваја „своје“ од „туђег“, унутрашње од спољашњег, чувајући све што је унутар к.
У српској традицији к. интегрише космолошки, социјални и индивидуални ниво културе, повезујући обреде заједнице, породице и појединца у један непрекидан ток. Његова непрекидна форма одражава јединство и бескрај, чинећи к. централним симболом традиционалне материјалне, верске и социјалне културе. Универзалност к. обухвата простор, време и социјалну структуру, интегришући магијску, религијску и естетску димензију у свим нивоима традиционалног живота, чиме се потврђује његова непролазна симболичка и практична вредност. Начини на које се у народној традицији формира магијски к. јесу запаривање по земљи, кружнo кретање (обилажење), оборавање (села), савијање биља и предмета (венац), вез по текстилу и др. У сеоској заједници, к. се јавља у обредима чији је циљ добробит и заштита заједнице, као што су: литије око села, овчарске славе са играњем затвореног кола, витлање на витлу, оборавање села, колективно провлачење кроз магијски к. Кружно кретање у њима има више функција: штити од епидемија, природних непогода и демонских сила, преноси магијску снагу међу члановима заједнице и јача осећај међусобне повезаности. Постоје и кружна места са посебном симболиком, као што је гумно – простор за вршидбу житарица (пшеница, раж, зоб) – које се у веровањима повезује с боравком нечистих сила и које треба избегавати у вечерњим и ноћним сатима. Обилазећи село и певајући песме за кишу и плодност, девојке које изводе обреде додола и/или лазарице, формирају магијски круг који симболично осигурава плодност поља и добробит села. Литијски опходи на сеоским славама, уз учешће свештеника, подразумевају кружно кретање (око села) с циљем да се заједници осигура осећај заштите, континуитета и колективне хармоније. Оборавање села јесте обичaј прављења бразде око села у виду к. у циљу заштите сеоске заједнице од различитих епидемија, градоносних облака и др. Кружно кретање које се јавља у различитим приликама јесте и коло. Када се окружи неки предмет, то значи да се с њим сједињује и узима његова моћ, али и обрнуто, „са кружне игре се преносила мађијска снага на нешто око чега се игра. У колу се успостављала узајамна веза, веза међусобног прожимања“.
У породичној заједници, к. прати календарске празнике и обичаје животног циклуса, штитећи здравље, јединство и благостање укућана. На Бадње вече укућани кружно обилазе кућу или огњиште како би заштитили дом од злих сила. На Светог Игњата се у к. од конопца храни живина, чиме се осигурава плодност и здравље стоке. На Божић се чесница, која има облик к., окреће и ломи као симбол плодности и заштите домаћинства. И други обредни хлебови (здравље, василице и поскурице) имају кружну форму. На Ђурђевдан се стока музе кроз колач у облику круга (с рупом на средини) или кроз плетени венчић од различитог биља; девојке плету венчиће од пољског цвећа и стављају их на главу као вид заштите од утицаја лоших сила.
У свим фазама животног циклуса појединца (рођење–свадба–смрт) присутна је употреба к. Када се родитељима „не држе“ деца, правио се к. од верига, кроз који се сипала освећена вода да би се у њој окупало дете јер се веровало да ће му то сачувати живот. Везивање црвеног кончића око руке детета представља један од начина заштите који се и данас практикује. Чин крштења у цркви има сложену структуру у оквиру које кружно кретање има значајну улогу. После миропомазања следи опхођење три пута око крстионице. Овим опходом је начињен к. који симболизује вечно јединство крштенога с Христом. Магијска снага кружног кретања присутна је и у свадбеним обредима. На дан свадбе млада подиже и окреће накоњче три пута како би имала порода, што представља прављење заштитног к. Сватовска поворка иде по младу из младожењине куће једним путем, а враћа се другим, стварајући кружну путању која симболички штити сватове од злих сила. Кружним кретањем родитељи младенаца окрећу погачу, као симбол здравља, живота и плодности младенаца. У оквиру црквеног венчања, кружно кретање представља „трократни опход око стола на коме стоји крст и остало што је потребно за венчање, симболише вечну везу супружника“. К. је присутан и у погребним обичајима – саучешће се изјављује тако што се прави фиктивни к. око сандука или око гроба.
У српској традиционалној култури предмети у облику к. имају функцију снажног апотропејона. Прстење, наруквице, огрлице, појасеви и одећа с кружним орнаментима симболички су штитили појединца и повезивали га са заједницом и космосом. За кружне амајлије од дрвета, метала или текстила верује се да обезбеђују хармонију, плодност и благостање, чинећи круг трајним симболом заштите у свакодневном животу.
Литература: Aksić, Nina & Hasna Ziljkić. 2022. „Ženska odevna praksa tokom XX veka u Novom Pazaru i okolini.“ Glasnik Etnografskog instituta SANU 70 (3): 149–177; Antonijević, Dragoslav. 1971. „Ovčarska slava.“ Vranjski glasnik VII: 323–334; Bandić, Dušan. 1991. Narodna religija Srba u 100 pojmova. Beograd: Nolit; Basarić, Zorica. 2018. „Izrezbarena priča.“ U Žena u narodnoj kulturi i govoru, tematski zbornik, red. Nedeljko Bogdanović, Sreto Tanasić, Dragan Ilić i Mirjana Ilić, 159–166. Niš: Udruženje istraživača HAEMIMONTANA i Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu; Chevalier, J. & Gheerbrant, A. 1983. Rječnik simbola. Zagreb: Nakladni zavod MH; Ivanović, Bogosav. 1938. „Oboravanje sela.“ Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu XIII: 152; Kulišić, Špiro, Petar Ž. Petrović & Nikola Pantelić. 1998. Srpski mitološki rečnik, drugo dopunjeno izdanje. Beograd: Etnografski institut SANU; Pavković, Nikola. 1978. „Selo kao obredno-religijska zajednica.“ Etnološke sveske: obredna praksa u Srbiji, br. I: 51–65; Radenković, Ljubinko & Svetlana Tolstoj, red. 2001. Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik. Beograd: Zepter Book World; Zečević, Slobodan. 1983. Srpske narodne igre: poreklo i razvoj. Beograd: „Vuk Karadžić“ i Etnografski muzej.
Милина Ивановић Баришић и Нина Аксић
