КРИТИЧКА МЕДИЦИНСКА АНТРОПОЛОГИЈА
КРИТИЧКА МЕДИЦИНСКА АНТРОПОЛОГИЈА, грана медицинске антропологије настала 1970-их, феномене у вези са болешћу, здрављем и лечењем сагледава у контексту светског капиталистичког система. Обликована под утицајем политичке економије здравља, односно марксистичке традиције к.м.а. интерпретације, веровања, праксе и искуства на локалном нивоу, међу припадницима неке културе, повезује с политичко-економским процесима на макронивоу који су последица глобалног ширења капитализма. К.м.а. занима какав ефекат глобални политичко-економски процеси остварују у области здравља на макронивоу и какав је одговор на те утицаје на микронивоу. Акценат је на односима моћи и неједнакости утемељеним на класи, а не занемарују се ни они који почивају на раси, етницитету, касти, регији, религији и роду. К.м.а. тежи разумевању, али и промени репресивних и експлоататорских образаца у области здравља (и шире), што се сматра кључним задатком дисциплине.
К.м.а. је почела да се формира у контексту ширих парадигматских промена у друштвеним наукама које су подразумевале увиђање контекстуалне условљености научне делатности. Под утицајем шире критичке перспективе, у медицинској антропологији се придавао све већи значај политичко-економској димензији те је у таквим околностима настала к.м.а., кроз преиспитивање тадашњег стања у оквиру поддисциплине утемељене на премисама ранијег система мишљења који више није био одржив. У току прве фазе развоја, к.м.а. је дала критику концепата, теоријâ, циљева и начинâ самопоимања конвенционалне медицинске антропологије и понудила алтернативне идеје у вези с проучавањем домена здравља. К.м.а. је истакла да је фокус медицинске антропологије био на микронивоу, ритуалним и симболичким аспектима културе, док је шири политички и економски контекст био занемарен. На мети критике к.м.а. нашло се и тумачење друштвених односа, укључујући и однос лекар–пацијент, као реципрочних веза размене и подршке, а не као структурисаних конфигурација односа моћи који постоје у свим сегментима друштва. У оквиру к.м.а. однос лекара и пацијента је однос неједнакости, детерминисан од стране ширег поља класних и других односа моћи који су имплицитно или експлицитно инкорпорирани у клиничко окружење. Критика је упућена и херменеутичкој перспективи у оквиру које се болест тумачи као текст који крије културна значења, а клиничка пракса као интерпретација ових значења, док се антрополозима намењује улога културних преводилаца у комуникацији између лекара и пацијента. К.м.а. запажа да културе не само да конструишу значења него и идеологије које утичу на та значења. Због тога она настоји да проучи утицај идеологије на културна значења и ефекте тих значења. Предмет критике к.м.а. је и колонијално наслеђе медицинске антропологије и стављање у службу биомедицине ради утврђивања и оснаживања њеног монопола у свим савременим друштвима, одсуство критичког става и испитивања политичко-економских димензија и функција биомедицине, као што су остваривање профита, друштвена контрола, репродуковање класних и других односа моћи и структурне неједнакости у области здравствене неге, медикализација друштвених проблема, итд. У оквиру к.м.а. истакнуто је да је биомедицина доминантни положај у Европи и Северној Америци остварила с појавом индустријског капитализма, захваљујући помоћи коју је пружила владајућој класи, а хегемонија коју данас успоставља на светском нивоу последица је повезаности с капитализмом и одвија се паралелно с његовим глобалним ширењем. Испод медикализације свакодневног живота налази се шири феномен медицинске хегемоније, процес у којем капиталистички концепти, вредности и претпоставке утичу на биомедицину, њено учење и праксу. К.м.а. такође истиче да је медицинска антропологија повезивањем с биомедицином, на основу њеног престижног статуса, настојала да себи обезбеди одређени степен ауторитета као наука и професија. Осим што је оставило политичке и економске димензије биомедицине неиспитаним, ово је такође условило развој медицинске антропологије по угледу на биомедицину, као технички оријентисане науке о здрављу, уз замену холизма, својственог дисциплини у целини, редукционизмом у погледу поделе рада и знања. Коначно, критика је упућена и еколошком редукционизму и адаптационизму својственим медицинско-еколошкој теорији, у оквиру које се физичко окружење тумачи као природно, независно од политичких и економских фактора, а здравље и болест као одговори човека на тако дефинисано окружење, тј. као облици адаптације, биолошке или бихевиоралне. У овим тумачењима појединац сноси сву одговорност за сопствено здравствено стање. К.м.а. истиче да се човек не прилагођава толико окружењу, колико га трансформише под утицајем политичких и економских фактора, који утичу на здравствено стање становништва. Према к.м.а. болест и здравље не представљају само природне, већ и друштвене феномене. Здравље се дефинише као приступ и контрола над основним материјалним и нематеријалним ресурсима који омогућавају одржање и промовисање живота на високом нивоу сатисфакције. Болест се не сматра само последицом деловања патогених микроорганизама, физиолошких или психичких поремећаја или добровољно предузетог понашања ризичног по здравље, већ и последицом репресивних друштвених односа, односа неједнакости и експлоатације, дискриминације и осталих појава карактеристичних за капиталистичка друштва (сиромаштво, друштвена траума, структурно насиље, примораност да се живи и/или ради у опасном и токсичном окружењу итд.). У проучавању искуства болести к.м.а. сагледава утицај тих фактора, али их не сматра у потпуности детерминишућим: иако често пасивно прихватају утицај ширег контекста у поимању искуства болести, појединци такође могу пружити отпор деловању овог утицаја и заступати алтернативна виђења која могу бити и катализатори друштвених промена.
Појам синдемија уведен је у оквиру к.м.а. како би се означиле две или више болести које унутар неке популације ступају у синергијску интеракцију, чиме се повећава оптерећеност болестима и лоше здравствено стање те заједнице. На њен настанак утичу односи друштвене неједнакости, неравномерна расподела моћи, неповољне одлике животне средине чије је порекло друштвено.
У теоријском моделу к.м.а. кључно место заузимају следеће теме и области проучавања: друштвено порекло болести и лошег здравственог стања; здравствене политике, алокација здравствених ресурса и улога државе у области здравља и здравствене неге; друштвени односи међу медицинским традицијама на националном и транснационалном нивоу; повезаност медицинских система с њиховим политичко-економским контекстом; искуство оболелог у контексту хегемоније и отпора. Ниво анализе се креће од макро-, интермедијарно и микро- друштвеног нивоа, па до индивидуалног. Макродруштвени ниво се односи на светски капиталистички систем, корпоративни и државни сектор, плуралне медицинске системе и здравствене политике; интермедијарни на интеракцију између административног и медицинског особља; микродруштвени ниво на однос између лекара/излечитеља и пацијента; индивидуални ниво обухвата пацијентову мрежу подршке, његов искуствени одговор на болест и људски психобиолошки систем.
У домаћој антропологији проучаван је утицај ризичног окружења (друштвеног, културног и економског) на заражавање крвљу и полно преносивим инфекцијама међу интравенским корисницима дроге (ИВКД) и сексуалним радницима (СР), те колику могућност сами имају да управљају ризиком у поменутом контексту. Истакнута је важност спровођења квалитативних истраживања с циљем примене у области јавног здравља, нпр. у програмима превенције и смањења штете. Предмет је била и разрада појма ризично окружење с циљем примене у проучавањима која укључују и друге здравствено вулнерабилне, маргиналне и маргинализоване популације (нпр. бескућници, избеглице) и друге инфективне болести које су међу њима честе. Размотрени су и друштвени чиниоци здравствене вулнерабилности поменутих друштвених група и истакнута важност структурних интервенција с циљем адресирања овог проблема. Структурно насиље је размотрено уопштено, као чинилац јавног здравља, и у неразвијеним и у развијеним друштвима. Појам синдемије је примењен како би се размотрили социо-културни фактори који доприносе удруженом боловању од више болести међу ИВКД и СР. Неједнакост у родним односима моћи и економска подређеност жена у партнерским односима са ИВКД анализирани су као фактори ризика за заражавање ХИВ-ом. Родна димензија здравља проучена је и у контексту утицаја социо-културних и економских фактора на репродуктивну вулнерабилност жена. У хомосексуалној популацији, стигма је издвојена као фактор који утиче на тумачење ХИВ-а, ризика и превенције заражавања ХИВ-ом.
Литература: Baer, Hans A., Merrill Singer & Ida Susser. 2004. Medical Anthropology and the World System. Westport: Praeger; Baer, Hans A., Merrill Singer & John H. Johnsen. 1986. “Introduction: Toward a Critical Medical Anthropology”. Social Science and Medicine 23 (2): 95–98. https://doi.org/10.1016/0277-9536(86)90358-8; Baer, Hans. 1982. “On the Political Economy of Health”. Medical Anthropology Newsletter 14 (1): 1–2 + 13–17. http://dx.doi.org/10.1525/maq.1982.14.1.02a00010; Baer, Hans. 1986. “The Replication of Medical Division Labour in Medical Anthropology: Implications for the Field”. Medical Anthropology Quarterly 17 (3): 63–65. http://dx.doi.org/10.1111/j.1937-6219.1986.tb01028.x; Baer, Hans. 1997. “The Misconstruction of Critical Medical Anthropology: A Response to Cultural Constructivist Critique”. Social Science and Medicine 44 (10): 1565–1573. https://doi.org/10.1016/S0277-9536(96)00388-7; Farmer, Paul E., Bruce Nizeye, Sara Stulac & Salmaan Keshavjee. 2006. “Structural Violence and Clinical Medicine”. PLOS Medicine 3 (10): 1686–1691. https://doi.org/10.1371/journal.pmed.0030449; Farmer, Paul. 2004. “An Anthropology of Structural Violence”. Current Anthropology 45 (3): 305–325. https://doi.org/10.1086/382250; Merrill Singer. 2009. Introduction to Syndemics: A Systems Approach to Public and Community Health. San Francisco: Jossey-Bass; Morsy, Soheir. 1979. “The Missing Link in Medical Anthropology: The Political Economy of Health”. Reviews in Anthropology 6 (3): 349-363. https://doi.org/10.1080/00988157.1979.9977458; Pfeiffer, James & Mark Nichter. 2008. “What Can Critical Medical Anthropology Contribute to Global Health? A Health Systems Perspecitve”. Medical Anthropology Quarterly 22 (4): 410-415. https://doi.org/10.1111/j.1548-1387.2008.00041.x; Singer, Merill & Hans Baer. 2018. Critical Medical Anthropology. Boca Raton, London, New York: CRC Press, Taylor and Francis Group; Singer, Merrill & Barbara Rylko-Bauer. 2021. “The Syndemics and Structural Violence of the COVID Pandemic: Anthropological Insights on a Crisis”. Open Anthropological Research 1 (1): 7–32. https://doi.org/10.1515/opan-2020-0100; Singer, Merrill & Hans Baer. 1989. “Toward an understanding of capitalist and socialist health”. Medical Anthropology: Cross-Cultural Studies in Health and Illness 11 (2): 97–107. https://doi.org/10.1080/01459740.1989.9965986; Singer, Merrill & Hans Baer. 2009. “Introduction: Hidden Harm: The Complex World of Killer Commodities”. In Killer Commodities: Public Health and the Corporate Production of Harm, eds. Merrill Singer & Hans Baer, 1–35. Malden: AltaMira Press; Singer, Merrill & Scott Clair. 2003. “Syndemics and Public Health: Reconceptualizing Disease in Bio-Social Context”. Medical Anthropology Quarterly 17 (4): 423–441. https://doi.org/10.1525/maq.2003.17.4.423; Singer, Merrill, D. Ann Herring, Judith Littleton & Melanie Rock. 2011. “Syndemics in Global Health”. In A Companion to Medical Anthropology, eds. Merrill Singer & Pamela I. Erickson, 159–181. San Francisco: Blackwell Publishing; Singer, Merrill, Nicola Bulled, Bayla Ostrach & Shir Lerman Ginzburg. 2021. “Syndemics: A Cross-Disciplinary Approach to Complex Epidemic Events Like COVID-19”. Annual Review of Anthropology 50: 41–58. https://doi.org/10.1146/annurev-anthro-100919-121009; Singer, Merrill. 1986. “Developing a Critical Perspective in Medical Anthropology”. Medical Anthropology Quarterly 17 (5): 128–129. https://doi.org/10.1111/j.1937-6219.1986.tb01055.x; Singer, Merrill. 1989. “The Coming of Age of Critical Medical Anthropology”. Social Science and Medicine 28 (11): 1193–1203. https://doi.org/10.1016/0277-9536(89)90012-9; Singer, Merrill. 1990. “Reinventing Medical Anthropology: Toward a Critical Realignment”. Social Science and Medicine 30 (2): 179–187. https://doi.org/10.1016/0277-9536(90)90078-7; Singer, Merrill. 1995. “Beyond the Ivory Tower: Critical Praxis in Medical Anthropology”. Medical Anthropology Quarterly 9 (1): 80–106. https://doi.org/10.1525/maq.1995.9.1.02a00060; Singer, Merrill. 2004. “Critical Medical Anthropology”. In Encyclopedia of Medical Anthropology. Health and Illness in the World’s Cultures, eds. Carol R. Ember and Melvin Ember, 23–31. New York: Kluwer Academic/Plenum Publishers.
Јелена Вукићевић
